Klimatski turizam – „hlađenje“ je na severu Evrope

Termometri na Mediteranu i dalje su usijani. Sve veći broj turista beži od vrućine južne Evrope i odmor traži u zemljama na severu kontinenta.

Tokom vikenda termometri u Rimu izmerili su preko 40 stepeni, a 4 osobe preminule su od vrućine. Zato za neke više nisu izbor pretrpane mediteranske plaže zaplahnute toplotnim talasom, već „Coolcations postaje novi trend putovanja.Zemlje poput Norveške i Švedske promovišu „hlađenje“ kako bi privukle posetioce u svoju klimu.

U 2023. godini, broj stranih nocećenja porastao je za 22 odsto u Norveškoj i 11 odsto u Švedskoj. Glavni grad Laponije u severnoj Finskoj, zabeležio je skok od 29 odsto. Danas mnogi više vole da se kupaju u jezeru ili fjordu, ili da napune pluća svežim vazduhom na planinarenju.

Istraživanje u Nemačkoj je pokazalo da dvoje od pet ljudi planira da promeni svoje navike putovanja odlučujući se za druga godišnja doba ili hladnije destinacije.

Povecćan je i broj stranih kupaca kuća za odmor širom Švedske, a kao glavni razlog navode klimatske promene. Neki kupci traže domove za buducćnost kada Evropa postane pretopla.

Priliv turista ima i svoje probleme. „Naša glavna briga je da imamo previše ljudi u isto vreme“, kaže bivši gradonačelnik jednog norveškog sela u koje je pristao brod za krstarenje sa 6.000 putnika i 2.000 članova posade.
Učestalost, intenzitet i trajanje toplotnih talasa su u porasli od 1950. godine, a posebno u poslednje dve i po decenije i nastaviće da se povećavaju sa globalnim zagrevanjem.