Šta se to dešava sa ugašenim vulkanom na zapadu Nemačke?

Naučnici beleže podrhtavanja u dubini tla, a sa dna Lahskog jezera ponegde izbija ugljen-dioksid. Da li je vulkan na zapadu Nemačke, koji je poslednji put bio aktivan pre 13.000 godina, zauvek ugašen?

Шта се то дешава са угашеним вулканом на западу Немачке?

Ovaj mir i idila možda su varljivi, jer slično kao i sa vulkanom Hunga-Tonga, i na mesti Lahskog jezere, došlo je do ogromne erupcije. To je bilo pre 13000 godina.

„To je zaista bila velika erupcija“, kaže geofizičar Torsten Dam. „Uporediva je sa erupcijom vulkana Hunga-Tonga na Pacifiku u januaru 2022.“

Koliko je visok stub erupcije, koliko materijala emituje – ti parametri se koriste za merenje jačine erupcije. Klasifikovana na skali od nula do osam po indeksu vulkanske eksplozivnosti, erupcija u Lahskom jezeru imala je snagu šest.

To je okolni pejsaž pretvorilo u svojevrsnu arhivu. Na primer, hemijski sastav stena nudi informacije o prošlim erupcijama.

Većina vulkana u svetu nalazi se duž pacifičkog vatrenog prstena. Oni obično imaju velike kratere, i izbacuju mnogo lave. Takvih vulkana u Nemačkoj nema, ali postoje takozvana vulkanska polja. Istočni region Ajfel s Lahvskim jezrom u sredini, jedno je takvo vulkansko polje. Dugo se smatralo da je vulkan u Lahskom jezeru ugašen i da se ne treba bojati erupcije.

Da li ovaj mir vara?

Naučnici već neko vreme proučavaju Ajfel. U pećini žele da otkriju koliko je vulkan aktivan. Erupcija od pre 13000 godina ostavila je iza sebe bazaltnu lavu. Vulkanska stena se pokazala kao tražen građevinski materijal i ovde je iskopavana vekovima.

Danas je to idealno mesto da se prisluškuje šta se dešava ispod površine.

„Želimo da izmerimo i najmanje signale podrhtavanja tla, a to najbolje funkcioniše kada smo na čvrstoj steni, kao ovde na nekadašnjoj reci bazalta“, objašnjava Torstem Dam.

Drugi mogući znak vulkanske aktivnosti su takozvani mofeti. Da li ovaj ugljen-dioksid dolaz iz novonastale magme?

I mofeti, poput podrhtavanja tla na velikim dubinama, ukazuju na topljenje stena. Dakle, magma.

„Ovo je indikacija da zaista imamo naslage ovde u Ajfelu, u gornjim slojevima. Uzbudljivo pitanje je, naravno, da li one koje su rastopljene mogu da se popnu do gore? Da li mogu da prodru u koru, možda čak i da izbiju na površinu?“, dodaje astrofizičar.

Da bi se to pratilo, Ajfel je sada opremljen mrežom od 350 mernih stanica jer, erupcije poput one Hunga-Tonge u januaru 2022. godine, podsetnik je da vulkane treba pažljivo proučavati.