Ljudi bi krokodile za ljubimce i otrov žabe kao drogu – krivolov i šverc ugrožavaju opstanak vrsta

Uprkos tome što se poslednjih dvadeset godina ulažu posebni međunarodni, koordinisani napori da se pojača borba sa ilegalnom trgovinom divljim životinjama, ona i dalje predstavlja jednu od najvećih pretnji za opstanak mnogih vrsta.

„Zločin protiv divljih životinja nanosi neopisivu štetu prirodi, a takođe ugrožava živote, javno zdravlje, adekvatno upravljanje prirodnim dobrima i kapacitet naše planete da se bori protiv klimatskih promena“, objašnjava Gada Veli, izvršni direktor Kancelarije Ujedinjenih nacija za droge i kriminal (UNODC).

Novi izveštaj Kancelarije sastoji se od više od 140.000 zapisa o zaplenama divljih životinja koje su se desile u 162 države između 2015. i 2021. godine.

Iako je bilo nekoliko signala koji su nagoveštavali smanjenje trgovine nekim životinjama poput nosoroga i slonova, mnoge žrtve su manje poznate vrste. Oko 3.250 njih je navedeno u Konvenciji o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore.

Korali su činili 16 odsto zabeleženih zaplena, a zatim krokodili i njima srodne vrste sa devet odsto. Slonovi su bili zastupljeni sa šest procenata, što je smanjenje u odnosu na 16 procenata iz perioda od 2005–2014. godine.

„Stvarni nivoi trgovine divljim životinjama su naravno daleko veći od zabeleženih zaplena“, navodi se u izveštaju i dodaje se: „Korupcija podriva regulativu i primenu zakona, dok tehnologija ubrzava kapacitet trgovaca da dođu do kupaca na globalnom tržištu".

Tokom pandemije, veliki deo trgovine divljim životinjama se preselio na internet, što je vlastima brojnih država otežalo praćenje ovih ilegalnih tokova.

Želja za egzotičnim kućnim ljubimcima pokreće veliki deo trgovine ređim vrstama, uključujući razne vrste retkih paukova, a rastuća je i potražnja za gmizavcima.

Ali, vrste kojima se trguje koriste se i u druge svrhe, kao što su moda, tradicionalni lekovi i ilegalne droge – poput otrovnih žaba koje su veoma tražene zbog psihodeličnih toksina koji se nalaze u njenom telu.

U Izveštaju se ističe da je trgovina divljim životinjama doprinela lokalnom ili globalnom izumiranju nekih od najpogođenijih vrsta, kao što su retke orhideje, sukulenti i gmizavci. Ove vrste dobijaju malo pažnje javnosti.

Posebno je važno što ilegalno kretanje životinja nosi rizik širenja novih bolesti, povećavajući opasnosti po javno zdravlje.

Opasnost vreba i ljude i sve koji učestvuju u ilegalnoj trgovini

Kako se ekosistemi suočavaju sa sve većim problemima, od zagađenja, do klimatskih promena, dalja prekomerna potrošnja kroz trgovinu divljim životinjama takođe dovodi u opasnost živote ljudi i tera najugroženije da takođe učestvuju u ovim ilegalnim aktivnostima.

Međutim, ohrabrujuće je što se beleži pad krivolova slonova i nosoroga, i to kontinuirano tokom poslednje decenije, što dokazuje da se ciljanim naporima može postići napredak u borbi protiv ilegalne trgovine.

Izveštaj poziva na dodatno istraživanje i praćenje, jer je mnogo toga o ilegalnoj trgovini divljim životinjama još nejasno. „Takođe je važno da zajednice i njihova dobrobit uvek budu na prvom mestu i u centru“, zaključuje se u Izveštaju o svetskom zločinu protiv divljih životinja koji možete pogledati ovde.