Klimatolog Đurđević: Nestanak Atlantske cirkulacije doveo bi do pada temperature u severozapadnoj Evropi za pet stepeni

Profesor Vladimir Đurđević naglašava da poslednje istraživanje objavljeno u u časopisu Sajens advansis (Science Advances) privlači pažnju jer ljude asocira na holivudski film katastrofe. Međutim, ne radi se o tako jednozačnoj temi, a generacije koje danas žive verovatno neće biti svedoci ovih promena. Ali u narednih dvadesetak godina ćemo biti sigurni da li je ta tačka pređena ili nije, ali nećemo osetiti sve dramatične posledice o kojima se govori.

Vrednost rada holandskih naučnika se ogleda pre svega, po mišljenju prof. Đurđevića, u tome što je posle decenija istraživanja promena okeanskih struja, prvi put jasno definisana metrika kada ćemo znati da smo prešli granicu od koje nema povratka.  

Atlantska meridionalna preokretna cirkulacija (Atlantic meridional overturning circulation – AMOC) je sistem površinskih i dubokih struja u Atlantskom okeanu koje su vođene promenama atmosferskog vremena i termohalinskim promena temperature i saliniteta.

Kako objašnjava profesor Đurđević, „Te struje su vam kao da  bukvalno imate džinovsku pokretnu traku i jedan deo te trake ide po površini globalnih okeana, a drugi deo te trake po dnu globalnih okeana. I samo na vrlo specifičnim mestima ta površinska voda ponire prema dnu.“

Površinski sloj okeana se prostire na dubini od par stotina metara, a sve dalje, do 5.000-6.000 metara, što je prosečna dubina okeana, je duboki okean, a površinska voda samo na vrlo posebnim mestima može da se spusti na dno okeana.

„Na određenim mestima kada se postigne određena temperatura i salinitet, gde je voda dovoljno hladna i gusta zbog saliniteta, da može da potone do dubine, na tim mestima te površinske struje, površinski deo te pokretne trake, se spušta na dno okeana i onda ta struja nastavi da ide po dnu okeana, da bi onda na nekom drugom mestu izronila ponovno na površinu.“

Na jugu Grenlanda dolazi do konvekcije, vertikalnog poniranja gde se voda sa površine spušta polako na dno i onda se vraća po dnu Atlantika, pored Evrope, zatim ulazi u Indijski okean i ide skroz u krug oko Antarktika, pa se ponovo pojavljuje u Pacifiku, i izlazi na površinu i ponovo vraća u Atlantik.

Golfska struja i klima severozapadne Evrope

Ta površinska struja tople vode koja ide po Atlantiku iz Golfskog zaliva pored obale Severne Amerike i dolazi do Grenlanda, poznata je kao Golfska struja koja donosi topliju klimu severozapadu Evrope.

„Razlog zašto okean 'putuje' na taj način je to što su severne geografske širine u polarnom krugu dosta hladnije od ekvatorijalnih širina. Taj gradijent u toploti, ta 'nepravda' što je gore hladno, a dole toplo, treba na najefikasniji mogući način da se razreši. Kao u kući, ako imate jednu hladnu sobu, jednu toplu, otvorite vrata i onda će da se pomešaju topao i hladan vazduh. Tako i u okeanu, imate hladnu vodu na severu, toplu vodu na jugu i tu 'nepravdu' razrešava Golfska struja", objašnjava profesor.

Ta toplota koju donosi Golfska struja u  stvari pomaže severnim geografskim širinama da im bude malo prijatnija klima nego što bi bila bez nje.

Međutim, okean nije jedini činilac koji utiče na klimu, već postoji i atmosferski deo koji takođe nosi hladan vazduh sa severa i topao sa juga i istovremeno interreaguje sa okeanom. Zato se naučnici i dalje spore da li više okean greje severozapadnu Evropu ili atmosferska cirkulacija. Ali sigurno je da jedan deo zavisi od Golfske struje.

„Nije jedini razlog, ali jedan dobar deo zavisi od nje jer to se vidi i po tome da kada pogledate po paraleli od Holandije na zapad do Kanade, videćete da su na tim geografskim širinama značajno niže temperature.“

AMOC najveći upijač ugljen-dioksida iz atmosfere

Voda je apsorber jednog dela ugljen-dioksida koji ljudi emituju u atmosferu, jer hemija vode je takva da dobro apsorbuje ugljen-dioksid.

„Očigledan primer vam je koka-kola koja je napunjena ugljen-dioksidom. Kada otvorite flašu, jedan deo izađe napolje, ali dobar deo ostaje. Tako isto i okeanska voda ima kapacitet da apsorbuje jedan deo ugljen-dioksida iz atmosfera. Pošto ljudi stalno dodaju sagorevanjem fosilnih goriva i apsorbuje ga okeanska voda, raste kiselost okeana i to predstavlja dodatni problem“, napominje dr Đurđević.

Međutim deo tog apsorbovanog ugljen-dioksida kada upadne na mesto pritiska koje ide ka dnu okeana, oda će on ostati zarobljen zauvek i neće moći da se vrati u atmosferu. Zato je AMOC jedna vrsta sisaljke koja izvlači ugljen-dioksid iz atmosfere i smešta ga tamo odakle on više ne može da se vrati.  

„Tako da okean radi za nas. Ta grana AMOC-a koja ide sa površine na dno odvlači ugljen-dioksid i pomaže nam da te klimatske promene budu malo blaže nego što bi inače bile, mada mi mnogo više emitujemo nego što ta okeanska 'cevčica' može da uvuče u sebe“

Zašto Atlantska struja može da stane

Razlog zašto AMOC može da stane je da se otopi veliki deo Grenlanda zbog čega će okean primiti puno slatke vode u površinski sloj i promeniće se salanitet. Pošto je za postojanje struje važna kombinacija temperature i salaniteta, ako se ubaci velika količina slatke vode u jednom trenutku Golfska struja može da se prekine i prekine premeštanje tople i hladne vode.

U tom slučaju bi se na severu stvorio džinovski bazen hladne vode u koji više neće pristizati topla voda i onda će u tom delu Evrope temperatura, po poslednjim istraživanjima, da padne možda i za pet stepeni Celzijusa, pre svega zimske temperature, naglašava profesor.

U našem regionu temperature bi pale za jedan do dva stepena, ali na južnoj hemisferi može doći do kontraefekta.

Višedecenijska istraživanja

Ova vrsta istraživanja je pokrenuta još devedesetih godina i postoji akumulirano znanje u vezi promena koje se dešavaju u okeanima. Postojala su dva pristupa. U jednom se istraživalo koliko slatke vode treba da se izlije u okean da bi se videlo u kom trenutku će da se ugasi AMOC. U tim istraživanjima se pokazalo da je potrebno da protekne oko 150 godina da u okean dospe dovoljna količina slatke vode.

Ovo poslednje istraživanje je koristilo drugu metodu koja je utvrđivala kako se razvija situacija kada se pomalo dodaje slatke vode, što je mnogo bliže realnosti, i računali su u kom trenutku i koliko vode treba da uđe da bi se struja zaustavila.

„Ovaj rad je definisao metriku – potrebno je da se meri protok vode na tom i tom mestu i kada taj protok bude pao ispod tog i tog broja, ušli smo u taj proces bez povratka.“

Ono što se trenutno zna je da ukoliko nastavimo da idemo ovom putanjom u smislu zagrevanja planete, da ćemo sigurno da pređemo granicu, posle koje čak i ako zaustavimo porast temperature, AMOC će da stane.

„Znači, Grenland još uvek nije toliko istopljen koliko se planeta zagreva. Jer i kada izvadite kockicu leda iz zamrzivača, ona se ne istopi istog trenutka, već joj treba vremena. Tako da ako bismo zagrevanje zaustavili na jedan stepen, Grenland bi se topio i više decenija, možda i 200 godina. I u tom periodu bi se istopila možda polovina Grenlanda. Ali sada se postavlja pitanje da li je ta polovina dovoljna da zaustavi kretanje Atlantske struje i da li smo već prešli tu granicu i došli do tačke od koje nema povratka.“

Sve manje vremena za zaustavljanje globalnog zagrevanja

Po Pariskom sporazumu treba da zaustavimo zagrevanje na 1,5 stepni, ali da li je to dovoljno da se AMOC nikada ne zaustavi. Zato je ovo istraživanje pokazuje da se bližimo trenutku kada to više neće zavisiti od naših aktivnosti

 „Ako se bude desio, desiće se između 2025. i 2095. godine. Znači, ako ne budemo vodili računa o klimatskim promenama, taj trenutak će se odigrati ranije. Ako ništa ne budemo preduzeli i pređe se ta kritična tačka u tom vremenskom okviru, onda će biti potrebno jedno sto godina da preživimo te drastične klimatske promene.“

Ti procesi se neće odigrati za godinu, dve dana. To su dugi procesi, ali su nezaustavljivi, napominje prof. Đurđević. „Ljudima koji budu živeli bliže tom trenutku, jedina opcija će biti da smisle kako da žive u klimi koja je za pet stepeni hladnija nego što je danas. Posle određenog vremena će se opet uspostaviti neka vrsta ravnoteže, ali će opet biti potrebne decenije da se to dogodi.“

Ako se zaustavimo na jedan stepen onda su šanse da ne dođe do zaustavljanja AMOC-a 100 posto, a ako stanemo na 1,5 padaju na 90 i tako dalje. Tako da što se pre zaustavimo sa porastom temperature ili ćemo odložiti ili izbeći zaustavljanje Atlantska meridionalne cirkulacije, zaključuje prof. dr Vladimir Đurđević.