Mikrobilje – prirodni koncentrat zdravlja

Pre sedam godina Sara Milunović je zamenila svoj posao fotografa uzgajanjem mikrobilja. Sa svojom porodicom osnovala je gazdinstvo, a plodne oranice su im postale prostorije u stambenoj zgradi u prestonici.

„Kod nas u ponudi postoji preko 20 vrsta mikrobilja. Neke od njih su cvekla, rukola, korijander, matičnjak, kopriva, sikavica. Ono što je nama važno jeste da seme nije tretirano. Što se tiče samog uzgoja, upravo u posudice stavljamo zemlju i nakon toga se stavlja seme. U suštini, neka njihova normalna faza je par centimetara, one ne rastu mnogo više, grašak nešto više, kao i leblebija. Sve ostale vrste su u suštini niskog rasta i mogu da traju u zavisnosti od vrste do vrste“, kaže Sara Milunović.

Prepoznajući njihovu vrednost, sve više ljudi ih i kod nas i u svetu upotrebljava kao dodatak ishrani.

„Mikrobilje ima 40 puta veću nutritivnu vrednost nego ista ta biljka, iste vrste, kao odrasla. Pedeset grama brokolija sadrži antikancerogenu materiju koja je jednaka količini jednog kilograma odrasle biljke brokolija. Meni je to bilo neverovatno i shvatila sam da ako unesem to u svoju kuću, da ćemo mi nešto vredno i pametno pojesti“, objašnjava voditeljka RTS-a Vesna Radosavljević.

I kuvari su počeli sve više da koriste mikrobilje u restoranima. U jednom prestoničkom bez njega se jela ne služe, a kuvar kaže, gosti uvek pitaju koje im je mikrobilje u tanjiru.

„Gledamo da kada pripremamo hranu upotrebimo što više vrsta mikrobilja za različite vrsta jela. Za doručak pripremamo grašak, za ručak pripremamo amaranti, sangorotku za suši rolnice pripremamo mikrokukuruz i alfaklice. Ono što naši gosti vole kod našeg serviranja hrane uz suši je to mikrobilje“, navodi kuvar Vlajko Pešić iz hotela „Hanami“.

Za stručnjake je važno to što se mikrobilje ne tretira štetnim sastojcima. U svetu ima više od 50 vrsta tih biljaka, a kod nas se gaji tek 25.

„Nema potrebe da se posebno peru. Mogu se konzumirati vrlo jednostavno tako što se secnu iznad dela gde je zemlja. Namirnice koje se unose u vidu mikrobilja bogate su živim enzimima, bogate su hranljivim sastojcima koja su zapravo antibiotička jedinjenja i mnogo je korisnije koristiti u takvom smislu prirodne antibiotike, nego da koristimo neke jednokomponentne sastojke koje se mogu naći u sintetičkim tabletama“, kaže Nevena Veselinović, stručnjak za makrobiotiku.

„Postoji tendencija da se koriste semena divljih biljaka za proizvodnje mikrobilja. Ne strikno trave, može bilo koja divlja vrsta koja je autohtona u Srbiji. Može da se uzme seme i da se to seme proveri na stepen klijavosti. Ako ima određeni stepen klijavosti, mogu da se gaje kao mikrobilje. Što se tiče zakonske regulative, ne postoji zakonska definicija mikrobilja niti je on uključen u bilo koji zakon ili pravilnik u Republike Srbije“, objašnjava Spasoje Belošević sa Poljoprivrednog fakulteta.

Mikrobilje se prvi put pojavljuje u menijima restorana u San Francisku osamdesetih godina prošlog veka, ali je tek devedesetih postalo popularno. Prve vrste koje su se uzgajale kao mikrobilje su rukola, bosiljak, kelj i peršun, danas je taj broj mnogo veći i ne prestaje da raste.