Da se profit i zaštita prirode jednako vrednuju – sajam Ekomondo

Na ovogodišnjem sajmu, pored centralne teme otpad kao resurs, ponuđena su rešenja za industriju koja je odgovorna za 10 odsto emisije globalnog zagađenja, a to je modna industrija, kako da postane održivija, koristi manje štetne hemikalije i reciklira, naročito imajući u vidu prognoze da će do 2030. ta industrija proizvoditi 63 odsto više nego danas.

Alarmantni su podaci da je Mediteranski basen sa rekama koje se u njega ulivaju najzagađeniji u Evropi. Zato su predstavljena rešenje za prevenciju i smanjenje plastičnog, biološkog i hemijskog zagađenja koji završava u rekama i morima.

Predstavljene su najnovije tehnologije za reciklažu električnog i elektronskog otpada, a svoje ideje ponudili su i istraživači iz Srbije.

„Nalazimo inovacije, prezentujemo naš namere za poboljšanje životne sredine u Republici Srbiji. Ovog puta to je zbrinjavanje otpada od hrane iz restorana kao i sporednih proizvoda životinjskog porekla koji su do sada završavali u ishrani životinja, što negativno utiče na zdravlje ljudi, prouzrokuje bolesti kao što je svinjska kuga. To ćemo preduprediti sa primenjenim znanjem“, rekao je Bojan Gligić, direktor kompanije "ESOTRON".

„Naš mali naučni istraživački tim je napravio biokompozitne materijale koje je prezentovao na jednoj velikoj evropskoj organizaciji, učesnici jednog velikog projekta. Odmah smo dobili ponudu za inicijaciju saradnje. Inače se radi o biokompozitnom materijalu koji je napravljen od agrarnog otpada i koji ima potpunu cirkularnost, što u stvari znači da dobijamo tokom biorazgranje, tokom procesa biorzgradnje dobijamo materijal od kog je inače sam polazni kompozit i sačinjen, a koji može ponovo da se koristi“, istakla je Irena Živković,član tima "SFERIKON"

„Ja sam iz biotehnološke struke. Mi razvijamo proizvode za poljoprivredu koji bi trebalo da zamene hemijske proizvode, zato što su efikasniji, bolji, brži i manje štetni za upotrebu. Ovde smo došli da nađemo partnere koji bi nam pomogli u sertifikaciji i plasmanu naših proizvoda na evropsko tržište", rekao je Dejan Lazić, „Bioteh inžinjering”.

Centar za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije osnovan je 2017. godine, pre nekih zemalja u Evropskoj uniji. Sa nama je šef privredne delegacije Siniša Mitrović.

Gde je Srbija u kružnoj ekonomiji u poređenju sa liderima održivog razvoja koji su predstavljeni na Ekomondu?

„Svetska ekonomija je danas samo osam odsto cirkularna u štednji resursa i to je velika odgovornost za budućnost. Srbija može da bude u svom DNK svoje ekonomije vrlo zahvalna tome što mi imamo velik zarobljen potencijal, posebno štednji energije, u štednji prirodnih resursa, u kompozitnim materijalima. Mi tu vidimo veliki potencijal koji se može aktivirati, uz velike promene finansijskog okvira- taksi i poreza. Nadam se da jedan takav proces ide i sa KOP-om 28 koji će povući crvene linije kada je u pitanju odgovor na klimatske promene, posebno za lokalne zajednice",rekao je Siniša Mitrović,rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS.

Da li u Srbiji raste broj firmi koje cirkularno razmišljaju?

„Naši indikatori govore o velikom indeksu rasta kompanija koje žele da uđu u programe cirkularne ekonomije, posebno u delu promene svojih tehnologija digitalizaciji, u štednji resursa, u štednji energije, u obnovljivim izvorima energije. Sajam u Riminiju je navigacija za javne politike životne sredine u Srbiji kako treba investirati, kako treba ulagati, kako menjati ambijent da postanemo konkurentni za evropsko i za svetsko tržište. Ovu ćemo šansu, posle brojnih susreta, znati da iskoristimo za potrebe za naše novo zeleno doba“ ,rekao je Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS.

Upravo sajmovi kakav je Ekomondo vode planetu u čistiju, zdraviju, bolju budućnost.