Kako da „podnesemo“ klimu, šta da očekujemo i kako da se zaštitimo od ekstrema

Naš region je posebno pogođen klimatskim promenama jer se zagreva brže od globalnog proseka, sa ekstremnim vremenskim događajima, jakim sušama, olujama i obilnim padavinama za kratko vreme, koje lako izazovu poplave.

„Klimatske promene više nisu nešto što će možda da bude one su već tu i one će samo da se povećavaju intenzitetom i učestalošću i samim tim mi moramo da promenimo i ekonomiju i funkcionisanje društva da bismo se nosili sa njima“, rekao je Žarko Petrović, rukovodilac Tima za vitalni razvoj UNDP Srbija.

Poplave i suše su u poslednjih dvadesetak godina u Srbiji napravile štetu koja premašuje sedam i po milijardi evra. Ulaganjem u zaštitu kritične infrastrukture, šteta može znatno da se smanji. Računica je da se svaki uloženi dinar u preventivu osam puta isplati.

„Ako nemaš odgovarajuće mostove moraš da voziš stotine kilometara u krug da bi dostavio pomoć ili organizovao evakuaciju ili dostavio medicinsku pomoć, to je sve ono što može da strada u slučajevima velikih poplava kao što smo nažalost imali prilike da vidimo“, istakao je Petrović. 

Stručnjaci upozoravaju da je neophodno pooštriti urbanističke propise kada je u pitanju sigurnost nasipa, mostova, puteva, zgrada...

„Pre svega obaloutvrde i nasipi za odbranu od poplava moraju da se kontrolišu postojeći i očigledno da se povećavaju i nivoi tih nasipa, opet je povezano sa onim stogodišnjim i hiljadugodišnjim vodama koje su sada mnogo više nego što je kod nas u propisima, a pre svega postojeće konstrukcije mostova moraju da se proveravaju. Postoji katastar klizišta kod nas urađen. Verovatno se posle tih velikih poplava aktiviraju još neka dodatna, ali klizišta su poseban problem koji moraju da rešavaju građevinci“, rekao je prof. dr Dragoslav Šumarac, redovni profesor Građevinskog fakulteta u penziji.

Najveći teret očekivanih troškova prilagođavanja na klimatske promene snosiće infrastruktura, 60 do 80 odsto.

„Održavanje zgrada je jedna od važnih stvari, održavanje infrastrukture je jedna od važnih stvari, nažalost kod nas ni inspekcijski organi ni država ne vode mnogo računa o tome, pogotovo vlasnici, niko od vlasnika ne proverava da li mu je krov dovoljno pričvršćen da li su popustile veze“, istakao je profesor Šumarac.

U toku je izrada nacionalnog programa prilagođavanja na klimatske promene sa merama prilagođavanja i načinom njihovog ostvarivanja.