Zašto su mačke tako „ludački“ hrabre

Potcenjivanje snage mačke možda ima veze sa njenom malom veličinom, ali ako ste ikada morali da držite svoju mačku mirno tokom konsultacija sa veterinarom, onda znate da su mnogo jače i „nezgodnije“ nego što izgledaju.

Mačke imaju jaka i fleksibilna tela, brze reflekse, opremljene su i oštrim zubima i kandžama koje se mogu uvlačiti, što ih čini sposobnim lovcima. Zahvaljujući snažnim mišićima na zadnjim nogama, one takođe mogu skočiti oko šest puta više od svoje visine.

Snaga naše mačke leži u njihovom mišićno-skeletnom sistemu. Njihova lagana, ali neverovatno čvrsta struktura kostiju i gipki mišići su evoluirali za način života koji se zasniva na naletima brzine, u kombinaciji sa spretnošću.

Svi smo videli kako naše mačke skaču na ono što može izgledati kao nemoguće i posmatrali smo njihove brze reflekse tokom igre ili dok hvataju pticu dok pokušava da odleti.

Zver ispod elegancije

Naši mačji saputnici imaju složenu mrežu mišića koja im daje elegantan izgled, ali snaga mišića im takođe pomaže da prave brze i okretne pokrete, i pruža im sposobnost, ne samo da uhvate plen već i da pobegnu od potencijalnih predatora i pretnji.

Mačke takođe imaju relativno jaku snagu ugriza. Studije su pokazale da na to utiče njihova ukupna telesna masa - mačke ne traže veliki plen, već traže male životinje poput miševa, zečeva i ptica.

Koliko je jaka domaća mačka zavisi i od njihove rase, pola, veličine i načina ishrane. Na primer, velike rase kao što je mejn kun ili norveška šumska mačka će najverovatnije biti jače od male ili čak mačke prosečne veličine.

Da li su mačke jače od pasa?

Na ovo pitanje nije lako dati jasan odgovor. Ako se mačka potuče sa velikim ili čak srednjim psom, ona ima neke prednosti i neke nedostatke.

Mačke imaju oštre kandže; brze reflekse i doživljavaju svet dvostruko – kao lovci i kao mogući plen.

Sprint i jedan skok mogu im pomoći da pobegnu čak i najpouzdanijem psu, a ako odluče da se popnu na drvo, strašne pseće čeljusti postaju beskorisne.

Mačke takođe mogli da onesposobe psa tako što će mu na primer povrediti njušku. Iako takav napad neće biti fatalan, trebalo bi da ga odbije i udalji.

Ali ako se mačka baš uhvati u koštac sa psom, napad psa može postati fatalan, očigledno zbog razlike u veličini i zbog mogućeg psećeg ujeda.

Istraživanje koje je proučavalo domenzije lobanje i snagu ugriza kod domaćih pasa, pokazalo je da „oblik i veličina lobanje utiču na opasnost njihovog ugriza i eventualni fatalni ishod“.

Ipak, veliki psi navikli su da love plen veličine mačke, a s druge strane, izbegavaju velike životinje i love mnogo manji plen.

Čuveni Dejvid Atenboro navodi da su divlji afrički psi „najbolji lovci na izdržljivost i najefikasniji predatori u Africi, koji se oslanjaju na timski rad i izdržljivost kako bi onesposobili oko 80 posto svog plena. Većina mačaka, s druge strane, „su usamljeni lovci koji plene glodare i druge male životinje“.

Studija koja je proučavala oko 2.000 fosila mačaka, takođe je otkrila da su „tokom istorije, mačke mnogo bolje preživljavale od čopora pasa a često i na račun ovih drugih“.

Dakle, iako mačke možda nisu fizički jače od velikog psa, one definitivno imaju mnogo prednosti.

Čak i ako su poređenja snage između pasa i mačaka bliska, velika razlika je u tome što su mačke evoluirale da se fokusiraju na agilnost, a evolucija pasa se fokusirala na druge osobine.