Najbolji ministri Sunca i vetra - kako u Grčkoj vladaju Helios i Eol

Postoji priča koja se u Grčkoj od meštana često može čuti, i koja donekle objašnjava zašto u manjim hotelima, u apartmanu u prizemlju (ovo će razumeti oni koju često skromnije letuju u Grčkoj) gotovo uvek sedi jedna starija baka koja se pita za sve u tom porodičnom ugostiteljskom poslu. Dakle, do pre samo nepunih stotinu godina, kada se delilo nasledstvo, zemljište se uglavnom nasleđivalo po principu – plodno muškim potomcima, a ono peskovito, pored obale – kćerima. Upravo te kćeri su, od svojevrsne „nepravde“, izvukle korist sa procvatom turizma i malo, po malo,  postajale vlasnice vila, kampova, kuća za izdavanje. Ipak, plodno tlo nikada ne gubi na vrednosti, bilo da se koristi za uzgoj pšenice i kukuruza ili – struje.

„Kakva setva – takva žetva“, i „Nema hleba bez motike“ – učili su nas. I dok je zemljište uz grčku obalu načičkano hotelima, vilama i restoranima svakako izvor zarade, ono drugo, udaljenije, dobija u skorije vreme novu dimenziju. Ta dimenzija dovodi u pitanje razumevanje one setve i motike iz narodnih umotvorina.

Kada uđete u Grčku iz Severne Makedonije, dok idete ka jugu zemlje, solarni paneli na većim ili manjim površinama (oni na krovovima po kojoj je ova zemlja svojevrsni rekorder su već klasika) – sve su brojniji. Pomislite u prvi mah: „Bravo, ovako i kod nas treba...“

I zaista jeste za divljenje. Udeo zelene energije je dostigao rekord u Grčkoj prošlog aprila kada je u pogledu ukupno potrošene energije 14 odsto dobijeno od sunca. U poslednje tri godine obnovljivi izvori energije imaju sve veći udeo u potražnji i potrošnji energije na dnevnom nivou i procenat tog udela raste ubrzanim tempom.

Prema Grčkom nezavisnom operateru za prenos električne energije, taj udeo bio je 42 posto 21.3.2019, zatim 51 odsto 14.9.2020. i 59 procenata u 6.9. 2021. Energija vetra je 2021. godine dala najveći doprinos u miksu obnovljivih izvora sa učešćem od 48 odsto, dok je solarna energija imala 10 procenata.

Svi navedeni procenti predstavljaju zapravo daleko najbolji učinak u Evropskoj uniji zahvaljujući vremenskim uslova u Grčkoj.

Prema Nacionalnom planu, planirano je da se dekarbonizacija, odnosno prestanak oslanjanja Grčke na lignit, postigne do 2028. godine, dok grčki zvaničnici predviđaju da će obnovljivi izvori energije dostići 65 odsto proizvodnje električne energije u 2030.

Prema podacima Grčke asocijacije za energiju vetra, cilj od 65 odsto učešća obnovljivih izvora energije do 2030. je ostvariv „jer se koriste proverene tehnologije, vetar i sunčeva energija su u Grčkoj - neiscrpni".

Iz Asocijacije navode i da nove vetroelektrane u Grčkoj proizvode električnu energiju po tri do četiri puta nižoj ceni u odnosu na cenu proizvodnje električne energije iz fosilnih goriva, pa su tako, obnovljivi izvori energije uštedeli 2,5 milijardi evra u 2021. u korist potrošača.

Zainteresovani građani, mogu u svakom trenutku, putem posebne aplikacije da provere, koliko se zelene energije proizvodi i troši u Grčkoj.

Grčka je donela impresivan niz mera kako bi podržala svoje ambiciozne klimatske ciljeve uz očuvanje energetske bezbednosti.

Nacionalni zakon o klimi, usvojen u maju 2022, postavlja jasan pravac za energetsku tranziciju Grčke. Cilj joj je da smanji emisiju gasova staklene bašte za 55% do 2030. godine i postigne neto nultu emisiju do 2050.

A šta bi na ovo rekla Demetra

Uz energetsku nezavisnost, ceni se i ona „poljoprivredna“ koja upravo postavlja pitanje postavljanje solarnih panela na plodne oranice. I vraćamo se „hlebu bez motike“.

Posetili smo vetropark u Anavri, selu u Magneziji, gde se nalazi 20 vetroturbina ukupne snage 17 megavata i uverili se kako na lokalu, „običan čovek“ ima koristi od energije vetra. Upitani o solarnim panalima u njihovom ataru, meštani kažu da ih to ne interesuje, jer im je zemljište potrebno za uzgoj kultura kojima hrane svoju stoku.

Drugačije misle ipak mnogi koji su odlučili da, u zavisnosti od ugovora sa nekom od kompanija, svoje are i hektare daju na deset, ili više godina, u zamenu za novac, pa se umesto maslina, paprike, paradajza ili kukuruza, gaji energija.

U opštini Almiros, na obroncima Otirisa, uveliko se planira saradnja sa susednom opštinom Farsala kako bi se napravila „solarna energetska zajednica“. Dok se ne sagradi veliki solarni park, centar Almirosa, već je jedan mini-solarni park. Glavni trg se osvetljava led lampama zahvaljujući struji iz solarnih panela, kao i lokalni park, teren, obližnji lokali. Izgradnju je pomogla Evropska unija. U izgradnji su korišćeni ekološki materijali.

„Cilj energetske zajednice je izgradnja solarnog energetskog parka, kapaciteta 10 MW na površini od 140 hektara kako bi se smanjili troškovi za energiju u dve opštine. Na taj način,  može da se pokrije 80 odsto energetskih potreba, a besplatna energija biće obezbeđena i ugroženim domaćinstvima“, rekao je, iz kabineta gradonačelnika Almirosa za Portal RTS-a, Spiros Dervisis.

Pitali smo našeg sagovornika i o „uzgoju struje“ umesto kukuruza.

„Nema problema da poljoprivrednici dozvole postavljanje solarnih panela na poljoprivredno zemljište. Postoji jasan zakonski okvir grčke države za ovu svrhu. Mora da se prođe komplikovana pocedura da bi neko mogao da postavi panele na određenoj površini. Moje lično mišljenje je da je pogrešno što se farmeri opredeljuju za postavljanje solarnih panela na plodno i produktivno zemljište, jer možda ćemo se u bliskoj budućnosti suočiti i sa krizom hrane. Dakle, verujem da solarne panele treba instalirati samo u neproizvodnim područjima“, rekao je Dervisis.

Predsednik opštine Almiros, malog mesta u Magneziji, Vagelis Cacikirjakos govorio je za portal RTS-a o lokalnim energetskim pitanjima.

Cacikirjakos kaže da je utvrđivanje namena zemljišta neophodan uslov da se izbegne nekontrolisana izgradnja vetroparkova ili fotonaponskih parkova: „Potrebna je stroga kontrola usklađenosti, uz poštovanje prema prirodi, ali i poljoprivredi i stočarskoj proizvodnji. Važan je i jasan zakonski okvir. Opštine moraju biti na izvoru tačnih saznanja o proizvodnji energije iz obnovljivih izvora, pokrenuti proces svoje energetske autonomije i podrške lokalnom društvu, što je praksa koja se već primenjuje u inostranstvu”, dodao je Cacikirjakos.

Obazriva je i prof. dr Aspa Gospodini, sa Univerziteta Tesalije u Volosu, čija su uža specijalnost prostorno planiranje i regionalni razvoj: „Solarni paneli koji blistaju i koji se roje širom grčkih polja, postaće ubrzo problem, jer većina ima delove koje je jako teško reciklirati, kada dođe vreme da se zamene onim nove generacije. U toku je oformljavanje specijalnog tima profesionalaca iz brojnih struka, kako bismo predupredili komplikacije“, rekla je prof. Gospodini za naš portal.

*Tekst je realizovan u okviru saradnje RTS-a sa programom EU delegacije u Beogradu „Puls Evrope".