Kada će nam se isplatiti da recikliramo ambalažu

Iz godine u godinu proizvodimo sve više otpada i bacamo sve više ambalaže. Iako se depozitni sistem u kojem građani dobijaju novac za ambalažu, godinama najavljuje, Srbija i dalje traga za najboljim rešenjima za reciklažu otpada.

Koliko se otpada baca najbolje se vidi na Potpećkom jezeru. Kako na Limu tako i u skoro svim našim rekama. Otpad baca gde ko stigne jer ne postoji sistem sakupljanja i selekcije.

Beograd na primer, koji ima najviše kontejnera za različite vrste ambalaže, reciklira svega tri odsto komunalnog otpada. Zrenjaninci imaju 20 pametnih uređaja za vraćanje ambalaže.

„Vi kao korisnik kada dođete u objekat gde se reciklira, ubacite svoju ambalažu, uređaj za to vrednuje sa nekim brojem poena i na kraju samo prinesete svoj telefon, ukoliko je u pitanju NFC, ili dobijate kao u projektu 'Pametno recikliraj', na nalog na aplikaciji poene koje možete koristiti kao vaučere za kupovinu“, objašnjava Nemanja Janić iz startapa „Solagro“.

„Putem obeležavanja ambalaže sa jedinstvenim kodovima omogućava se praćenje svake jedinice od momenta plasiranja na tržište u prodavnicama pa do njenog povrata u sistem reciklaže“, napominje Zoran Jakovljević iz nemačke Organizacije za međunarodnu saradnju GIZ.

Građani ostvaruju razne popuste, dok najvredniji recikleri svakog meseca mogu da osvoje i nagrade.

„Ovaj sistem može da obuhvati široki dijapazon ambalaže koja može da se uključi. Ne mora da se ograniči na jednu, dve ili tri vrste ambalaže, koje mogu da uđu u depozitni sistem“, napominje. Jelena Kiš Petljanski, menadžerka za održivost i regulatorne poslove, „Bol Pekidžing“ Evropa.

„U Srbiji je sistem primarne selekcije tek u začetku i nije dovoljno dobro razvijen u svim jedinicama lokalne samouprave tako da analize pokazuju da bi potencijalno depozitni sistem, kao što je i u ostalim zemljama gde se on već primenjuje, visoki su procenti i do 90 posto ide reciklaža svog ambalažnog otpada koji uđe u depozitni sistem“, ističe Sanja Knežević Mitrović, menadžerka za regulatornu reformu, NALED.

Nacrtom izmena Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu iz 2020. koji je objavljen na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine propisuje se da se za jednokratnu ambalažu (od plastike, stakla i aluminijuma), uspostavlja depozitni sistem. Međutim na taj zakon se još čeka, a ministarstvo pokreće konsultacije o uvođenju depozitnog sistema.