Kakav su problem kenguri napravili na relaciji Australija – EU – SAD

Vlada i stručnjaci za divlje životinje kažu da su neke vrste kengura toliko brojne, i da je potrebno redovno smanjivati njihovu populaciju, kako bi se zemlja, druge autohtone vrste i same životinje zaštitile od gladovanja tokom suše.

Ali legalno ubijanje životinje koja je nacionalna ikona, razbesnelo je neke aktiviste, koji su godinama vodili kampanju za okončanje prakse za koju kažu da je okrutna i vođena komercijalnim interesima.

Prema vladinim programima, licencirani lovci ostvaruju velike zarade i za meso i za kožu koengura, koje izvoze u oko 70 zemalja, To je industrija vredna 200 miliona australijskih dolara (133 miliona američkih dolara) svake godine, podaci su Industrijskog udruženja Australije za kengure.

Već decenijama, koža kengura je materijal za proizvođače vrhunskih fudbalskih kopački zbog gipkosti i jačine materijala. Ali ovog meseca, američka sportska kompanija Najki i nemački rival Puma najavili su da postepeno ukidaju kengurovu kožu u korist sintetičkih alternativa.

Nijedna kompanija nije spomenula probleme prava životinja u svojim izjavama za štampu u kojima su objavili odluku i nisu odgovorili na zahteve za dalji komentar. Ali za grupe koje se bore za prava životinja - to predstavlja rezultat i pobedu nakon godina lobiranja.

„Ovo je sjajan dan za kengure“, rekao je Mik Mekintajer iz kampanje „Kangaruz alajv“, koja je deo međunarodne mreže aktivista koji lobiraju za zabranu uvoza proizvoda od kengura u Evropsku uniju i SAD.

Kampanja protiv proizvoda od kengura izazvala je frustraciju kod mnogih u Australiji, ne samo unutar vlade, već i među stručnjacima za divlje životinje koji kažu da je licencirani, kontrolisani odstrel neophodan da bi populacije imale održiv broj i da bi se sprečila patnja samih životinja kada se takmiče sa stokom za oskudnu hranu i vodu.

Domorodačko stanovništvo ove zemlje nekada je lovilo kengure radi hrane, kao i dingoe, divlje pse čiji je broj znatno smanjen usled lova mamcem, hvatanjem i pucanjem.

Evropski britanski kolonizatori su takođe izgradili nove brane i vodotoke za stoku, dajući kengurima lak pristup vodi. Sada je suša najveći problem.

Zbog ogromnih područja kojima se kreću, kengure je teško prebrojati, ali svake godine, u tu svrhu,  državni zvaničnici sprovode istraživanja koristeći helikoptere i avione, ponekad i terenska vozila. Zatim se određuju godišnje kvote, broj i vrsta jedinki koje se mogu ubiti.  U nekim državama to nije više od 20 odsto, au Viktoriji je uvek manje od 10 procenata.

Prema najnovijim vladinim podacima, 36,5 miliona kengura i valarua kreće se kroz pet država – Novi Južni Vels, Kvinslend, Viktoriju, Južnu Australiju i Zapadnu Australiju. Ove godine kvote u tim državama dozvoljavaju da bude ubijeno oko pet miliona.

Poslednjih godina nisu ispunjene godišnje kvote, i ustreljeno je četiri odsto ukupnog broja jedinki, prema informacijama Odeljenja za klimatske promene, energetiku, životnu sredinu i vode.

Odstrel noću obavljaju licencirani lovci koji kengure zaslepe jakom svetlošću koju im upere direktno u oči, pre nego što ubiju. Potom se tela transportuju na preradu a proizvodi plasiraju na tržište i izvoze.

Vlada takođe postavlja nekomercijalne kvote kako bi licenciranim farmerima omogućilo da ubiju određeni broj kengura na svojim imanjima, ali ti leševi se ne evidentiraju.

Nije problem samo u okrutnosti načina ubijanja

Osim okrutnosti pucanja u životinju, aktivisti osporavaju procene populacije i kažu da ima  dokaza koji sugerišu da broj kengura zapravo opada, i da tvrdnje zvaničnika i stručnjaka za divlje životinje nisu tačne.

„Mnogi od njih su zabrinuti za očuvanje populacija kengura, ali nisu sve vrste pogodne za lov, odnosno prepradu“, rekao je Radford sa Univerziteta La Trob.

Od 60 vrsta kengura i valabija, samo šest je na listi za odstrel zarad dobijanja mesa za izvoz prema podacima iz Vlade, iako se u većini država love samo četiri vrste: crveni kengur, istočni i zapadni sivi kengur i obični valaru, manji torbar.

Kampanja protiv trgovine kengurima

Mark Pirson, bivši član parlamenta Novog Južnog Velsa, koji predstavlja Partiju za pravdu životinja, odredio je sebi za zadatak da okonča trgovinu ovim životinjama.

Pokrenuo je istragu o „Zdravlju i dobrobiti kengura i drugih makropoda u Novom Južnom Velsu“.

U istrazi je saslušano više od 400 podnesaka, ali su vlasti na kraju prihvatile samo dve od 23 preporuke – da bliže sarađuje sa starosedelačkom zajednicom u vezi sa upravljanjem populacijama kengura i da se pruža više informacija kako bi se javnost obrazovala o tome kako procenjuje broj kengura i postavlja kvote za lov.

Ključni kamen spoticanja je pitanje o tome - da li je populaciji kengura uopšte potrebno upravljanje. Stručnjaci za divlje životinje kažu da jeste, dok aktivisti poput Pirsona tvrde da bi se bez odstrela njihov broj samoregulisao, a sa odstrelom – na osnovu istraživanja – brojevi opadaju.

„Ako se njima pravilno upravlja, onda ne bismo videli dramatične padove brojnosti kengura u oblastima koje čak nisu ni posebno ruralno poljoprivredno zemljište“, rekao je Pirson.

 U kampanji takođe ukazuju na ubijanje mladunčadi koji su u torbama majki.

„Često će pobeći kada mu je majka upucana, a onda su male šanse da strelac i njega upuca ,te je prepušten gladi i predatorima. Cela ta slika je veoma ružna“,  rekao je Pirson.

Industrija ima svoje odgovore

Denis King jedan od predstavnika industrijalaca koji se bave izvozom proizvoda od kengura kaže da je realnost ipak drugačija: „Kada bi ti aktivisti odvojili vreme da shvate i sagledaju šta je realnost, videli bi da je ovo industrija kojom se veoma dobro upravlja i koja je veoma regulisana. Kenguri su divne životinje. Oni su nacionalna ikona ... ali vladini programi očuvanja su na snazi da bi se obezbedio bolji ishod za njihovo blagostanje i zdravlje“.

Australijska vlada podržava argumente industrijalaca, šaljući najviše australijske zvaničnike u Vašington prošlog meseca (SAD je među vodećim uvoznicima) na sastanke sa visokim zvaničnicima Ministarstva poljoprivrede SAD i Kancelarije američkog trgovinskog predstavnika, kako bi ih ubedili u održivost industrije i standarde dobrobiti životinja.

Generalni konzuli Australije u SAD takođe su preneli istu poruku direktno zakonodavcima u Arizoni, Konektikatu, Nju Džersiju i Oregonu.

Proizvodi od kengura su tema pregovora o sporazumu o slobodnoj trgovini između Australije i EU, a australijski ministar poljoprivrede Mari Vat kaže da zvaničnici pokušavaju da prošire industriju na nova tržišta, uključujući Tajvan, Vijetnam i Tajland.

Postoji li drugi način

Prošle godine, počela je da se testira imunokontraceptivna vakcina koju je razvila američka vlada za kontrolu nekih divljih i divljih životinja, uključujući jelene.

Do sada su  date doze grupi od 60 ženki kengura u dva rezervata.

Bren Burkevic, konzervator flore i faune je rekao da se tokom vremena zvaničnici za divlje životinje nadaju da će manje kengura morati da bude odstreljeno - ali ne očekuje da će vakcina ikada u potpunosti eliminisati potrebu za upravljanjem brojnosti ovih životinja.

Prema mišljenju Radforda, sa Univerziteta La Trob, „tamo gde postoji relativno mala, ali ograničena populacija, procedure sterilizacije su izvodljive, ali su veoma skupe. I neće zaista raditi u velikim razmerama“.

Rekao je i da je odgovor na ogroman broj kengura u Australiji - da ih Australci jedu više: „Tako bismo imali manje krava, zemljište bi bilo u mnogo boljem stanju“.

Pirson i Mekintajer koji vode kampanju za zaštitu kengura,  kažu da neće odustati od pokušaja da ubede potrošače i kompanije da prestanu da ubijaju kengure. Ohrabreni potezima Najkija i Pume kažu da više nije prihvatljivo da veliki brendovi budu uključeni u ovu industriju.

„Očekujemo da će drugi veliki brendovi prilično brzo slediti njihov primer, jer je očigledno da je tržišna prednost - biti etičan“, zaključio je Mekintajer.