Kornjače milionima godina naseljavaju našu planetu i dobile su svoj dan

Kornjače su nastanjivale Zemlju pre nego što su se razvili dinosaurusi, a još uvek su tu. Na svetu postoji više od tri stotine različitih vrsta kornjača, od kojih je sedam morskih, 180 slatkovodnih, dok ostatak živi na kopnu. Od 2000. godine, 23. maja se obeležava Svetski dan kornjača.

Žive na svim kontinentima, a prepoznatljive su po oklopu, dugovečnosti, sporom kretanju. Veličine su od 10 centimetara pa do preko jedan metar.

„Vrsta kalifornijske kornjače koje dolaze kod nas su bebe kornjače, ali niko od trgovaca, koji, slobodno mogu da kažem, jako su neobrazovani, ne kažu da je to mala beba. Niko od trgovaca ne kaže da je njoj potrebno UV zračenje, da joj je potreban veliki akvarijum, jer ona raste. Njoj je potrebna specijalna hrana, ili makar raznovrsna hrana. Potrebna joj je temperatura i filtriranje. Jednoj kornjači kada poraste potrebna je akvarijum zapremine oko sto litara, sa filterom i grejačem“, objašnjava Branislav Jakovljević, menadžer projekta Javni akvarijum i tropikarijum Beograd.

Nažalost, kada porastu, ovi kućni ljubimci često deci više nisu zanimljivi, dodaje Jakovljević. I umesto da pitaju šta da rade, većina ljudi pusti kornjače u prirodu, što je najgore moguće rešenje.

„Zavod za zaštitu prirode Srbije, sa kojima Javni akvarijum i tropikarijum Beograda blisko sarađuje, ima naređenje da kad god vidi ove kornjače u prirodi, treba da ih ubije, da ih uništi. Te kornjače u prirodi su halapljive i uspele su da se adaptiraju na sve uslove, od hladne zime i hladne vode, i razmnožavaju se i ugrožavaju naše domaće vrste kornjače“, napominje sagovornik RTS-a.

Gde god se pojavila crvenouha kalifornijska kornjača, naše autohtone sorte kornjača više nema, osim u nekim izolovanim staništima gde ljudi nisu doneli svoje kućne ljubimce.

Zato, ukoliko se opredelite za kornjaču kao kućnog ljubimca, neophodno je obezbediti odgovarajuće uslove za njen opstanak. One su biljojedi i mesožderi, a zajedničko im je da se od opasnosti i hladnoće skrivaju u svoj oklop.

Na našim prostorima najzastupljenije su vodena i šumska kornjača, koje tokom zime ulaze u hibernaciju.

„Kako temperatura padne, tako i temperatura njihovog tela padne i njihovi organi počinju polako da se uspavljuju. Ne rade enzimi, ne jedu i jednostavno počinju da spavaju. Broj otkucaja srca se smanji na totalni minimum, a disanja gotovo da nema. Naše kornjače, evo ja sam svedok, da su cele zime bile pod vodom“, naglašava Branislav Jakovljević.

Ukoliko niste više u mogućnosti da pružite dom kornjači, brigu o njoj uvek možete pokazati. Javni akvarijum i tropikarijum, u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije, otvorio je edukativne prostorije gde posetioci mogu da nauče nešto novo i korisno o kornjačama, a mogu i da ih udome.