Reke ne smemo tretirati kao kolektore đubreta i otpada

Gostujući u Jutarnjem programu Radio Beograda 1 Uhvati dan, Vladiković je istakao da se značaj podzemnih voda, koje su ove godine u fokusu, ogleda i u tome što su one osnovni resurs koji snabdeva vodom za piće preko dve milijarde ljudi, dok se u procesu navodnjavanja koriste za ishranu oko polovine svetskog stanovništa.

„Reke se sve češće opisuju kao – naši biseri, mada je to i dalje više deklarativno, jer se ne vodi o njima računa onoliko koliko bi bilo potrebno. Tek u poslednjih nekoliko godina ljudi shvataju da i vodotoci u njihovom najbližem okruženju mogu biti ugroženi i preduzimaju određene akcije. Naši površinski vodotoci se ne smeju tretirati kao kolektori otpada i akcija mora biti svih 12 meseci a ne samo kampanjski ili dok su prisutne kamere“, naglasio je Vladiković i dodao da jednaka briga mora biti posvećena i podzemnim vodama.

Iako okom nedostupne, podzemne vode, nažalost, često prikupljaju razne otrovne materije iz zemljišta i – raznose ih dalje, kroz zemlju i iznose na površinu.

„Uloga medija bi i tu trebalo da bude krucijalna, da stalno pozivaju, daju primere, i dobre i loše, kako bi se ljudi stalno informisali i radili na očuvanju voda“, istakao je Dejan Vladiković.

Upitan o opštem kvalitetu vode u Srbiji, hidrolog Vladiković je istakao da je voda u Srbiji - generalno dobra, osim u Vojvodini, naročito u Banatu, gde se već godinama radi na rešavanju ovog problema. Planirane su fabrike, prečišćivači, ali je to proces u kom je pokrenuto mnogo projekata - neki su početi, neki intenzivirani, ali, dodaje, mora se još više raditi.

„Posmatrano na duži period, iz uz predan i izuzetan rad, Srbija neće imati problema sa vodom, ali je potrebno jačati kolektivnu svest, pridržavati se direktiva, načela i zakonskih regulativa o kvalitetu i zaštiti voda, kao i o upravljanju rizicima“, naveo je Vladiković.

Sve veći uticaj klimatskih promena

Zbog klimatskih promena, prema njegovim rečima, češće ćemo imati ekstremne suituacije u oblasti voda – „u jednoj godini ćemo imati i po nekoliko perioda visokih vodostaja, a potom i ekstremno niske vodostaje“.

U tim situacijama, uloga RHMZ-a i monitoringa koji oni obavljaju će imati još veći značaj.

„Takođe, potrebno je misliti o povećanju broja retenzija, koje bi bile u funkciji održivog razvoja, i to tako da radeći neki mali objekat ne ugrozimo ekološke principe. Retenzije bi trebalo da nam obezbede prostor za odlaganje viška vode koja se može koristiti kada je nestašica“, rekao je hidrolog.

Ove godine je zima, po hidrološkim procenama, bila za nijansu jača od prethodne, i to upravo u periodu kada je zemlji trebalo akumuliuranje vlage, pa se, kaže Vladiković, u narednih nedelju dana se očekuje otapanje snega i na visokim planinama, što će poboljšati situaciju.

„Značajnije poboljšanje bismo osetili, kada bi osim topljenja snega bilo kiše, ali je ne očekujemo. U aprilu i maju, prema dugoročnim prognozama RHMZ, očekuju se temerature više od prosečnih, a padavine – manje ili ispodprosečne“, zaključuje hidrolog Dejan Vladiković.