Zaštita i čišćenje okeana mora biti prioritet

Zbog toga je uspostavljen neprofitni sistem „Čišćenje okeana“ u okviru borbe protiv klimatskih promena. Cilj je očistiti Pacifik od smeća, pre svega plastičnog otpada.

Taj projekat postoji od 2013. godine, a cilj je da se 90 odsto plastičnog materijala izvadi iz svetskih okeana do 2040. godine. Procenjuje se da čak 11 miliona tona plastike godišnje završi u okeanima.

Finansira se iz donacija u gotovini i od kompanija. Za sada je sakupljen 51 milion dolara.

„Ljudi nam govore, idite i očistite plaže, okeane, ali je to mnogo složeniji posao nego što se može zamisliti pre svega zbog vrste proizvoda, pakovanja i nedostatka upravljanja otpadom. Prava rešenja zahtevaju puno razumevanja, naučne dokaze koji treba da ukažu na to šta je efikasno na duži rok. Na drugoj strani zagađivanju okeana i plaža doprinose mnoge kompanije kroz svoje proizvode i pakovanja, jer sadrže zagađivače, te kompanije ne vole da se priča o preventivnim merama jer to utiče na njihovu zaradu. Mi moramo da rešimo problem“, kaže Markus Eriksen, suosnivač instituta "5 Gires" iz Kalifornije.

Deo borbe protiv klimatskih promena su i protesti ekoloških organizacija. U Švedskoj su protestovali pripadnici organizacije Prijatelji za budućnost sa aktivistkinjom Gretom Tunberg na čelu.

„Poslednjih godinu i po dana je bio veoma čudan period zbog pandemije virusa, ali naravno da klimatska kriza nije nestala, upravo suprotno, još je urgentnije njeno prevazilaženje nego ranije. Ponovo ćemo organizovati proteste na ulicama gradova širom sveta da bismo pokazali da nismo nestali. I dalje tražimo akciju i pravdu za klimu“, ističe Greta Tunberg.

Zbog porasta temperature ugrožen je biljni i životinjski svet. Usled suša, šumskih požara i seče šuma u Australiji je čak 30 odsto populacije koala nestalo. Nacionalna fondacija za koale traži od vlade da učini više na zaštiti njihovih staništa.