Kod obale Aleksandrije arheolozi pronašli drevni egipatski brod za razonodu

Sa svojim palatama, hramovima i svetionikom Faros visokim 130 metara – jednim od sedam čuda antičkog sveta – Aleksandrija je bila jedan od najveličanstvenijih gradova u antici.

Brod za razonodu, koji datira iz prve polovine prvog veka, bio je dugačak 35 metara i konstruisan je tako da drži centralni paviljon sa luksuzno uređenom kabinom.

Otkriven je kod potopljenog ostrva Antirodos, koje je bilo deo Portus Magnusa (Velike luke) drevne Aleksandrije.

Strabon je posetio egipatski grad oko 29-25. godine pre nove ere i pisao je o takvim čamcima: „Ovi brodovi su luksuzno opremljeni i koristi ih kraljevski dvor za izlete; i gomila veseljaka koji silaze iz Aleksandrije kanalom na javne festivale; jer je svaki dan i svaka noć prepuna ljudi na čamcima koji sviraju flautu i ​​igraju bez ograničenja i sa ekstremnom razvratnošću.“

Iskopavanja je sproveo Evropski institut za podvodnu arheologiju (IEASM) pod rukovodstvom Franka Godija, gostujućeg profesora pomorske arheologije na Univerzitetu u Oksfordu.

„Izuzetno je uzbudljivo jer je ovo prvi put da je takav čamac otkriven u Egiptu... Te čamce su pominjali različiti antički autori, poput Strabona, a predstavljeni su i u nekim ikonografijama – na primer na mozaiku u Palestrini, gde vidite takav čamac mnogo manje veličine sa plemićima koji love nilske konje. Ali nikada ranije nije otkriven“, naglašava prof. Godi u izjavi za Gardijan.

Iako taj mozaik prikazuje čamac od možda 15 metara, ovaj je daleko veći, sudeći po dobro očuvanim drvenim gredama, koje koje zauzimaju prostor od oko sedam metara. Možda je bilo potrebno više od 20 veslača za ovo plovilo.

Brod je ležao samo sedam metara ispod vode i pokrivao ga je jedan i po metar sedimenta. Godijeva početna pretpostavka bila je da su dva broda bila jedan na drugom „jer je tip konstrukcije bio toliko čudan“. Kako je objasnio:„Pramac je ravan... a krma je okrugla... da bi bila moguća plovidba u veoma plitkoj vodi.“

Najambiciozniji projekti prof. Godija sprovedeni su kod obale Egipta, u istočnoj luci Aleksandrije i u zalivu Abu Kir. U partnerstvu sa egipatskim Ministarstvom za antikvitete, istraživao je ogromno područje od 1992. godine.

Godine 2000, drevni grad Tonis-Herakleon i delovi grada Kanopus otkriveni su u zalivu Abu Kir – jedno od najvećih arheoloških otkrića skorijeg doba. Dve kolosalne statue ptolemejske kraljice i kralja su među spektakularnim blagom koje je do sada pronađeno.

Godio i njegov tim pronašli su 2019. godine olupinu u vodama oko Tonis-Herakleiona, čiji su neobični detalji odgovarali opisu drugog starogrčkog istoričara, Herodota.

Najnovije otkriće nalazi se manje od 50 metara od mesta Izidinog hrama, koji je Godio iskopavao. On veruje da je čamac mogao potonuti tokom katastrofalnog uništenja ovog hrama oko 50. godine nove ere.

Nakon niza zemljotresa i plimnih talasa, Portus Magnus i delovi drevne obale potonuli su pod more, gutajući palate i druge zgrade.

Druga teorija je da je čamac mogao biti sveta barža pričvršćena za hram. „Mogao je da bude deo pomorske ceremonije navigatio Iside, kada je povorka koja je slavila boginju Izidu naišla na bogato ukrašen brod – Navigium – koji je otelotvoravao solarni bark Izide, gospodarice mora.“

Natpis na grčkom jeziku pronađeni su na centralnom karlingu i tek treba da budu dešifrovani.

Iako je istraživanje olupine još uvek u ranoj fazi, ono obećava da će otkriti nove uvide u „život, religiju, luksuz i zadovoljstvo na plovnim putevima ranog rimskog Egipta“, rekao je prof. Godio.

Najnovije naučne rezultate iskopavanja hrama Izide nedavno je objavio Oksfordski centar za pomorsku arheologiju.

„To je vrsta broda koja nikada ranije nije pronađena. Iako možemo da čitamo o čamcima sa kabinama u drevnim tekstovima i vidimo ih u umetničkim zapisima, fenomenalno je imati arheološku korelaciju“, naglasio je prof. Damijan Robinson, direktor centra.

Olupina će ostati na morskom dnu. „Pratimo propise Uneska, po kojima je bolje ostaviti ostatke pod vodom”, navodi pomorski arheolog.

Istražen je samo mali deo područja. Iskopavanja bi trebalo da se nastave.