Ni crvena, ni plava pilula, Matriks ne postoji – opovrgnuta hipoteza da živimo u kompjuterskoj simulaciji

Prema rečima dr Mira Fajzala, vanrednog profesora na Fakultetu nauka „Irving K. Barber“ i njegovih međunarodnih kolega, sama struktura stvarnosti čini simulaciju nemogućom.

Njihov rad pokazuje da nijedan kompjuter, ma koliko napredan bio, ne bi mogao da reprodukuje fundamentalno funkcionisanje univerzuma.

Njihovo istraživanje ide korak dalje od odbacivanja teorije o simulaciji. Ono sugeriše da je stvarnost zasnovana na vrsti razumevanja koje se ne može svesti na računarska pravila ili algoritme.

Pitanju simulacije pristupili su kroz matematiku i fiziku, a ne filozofiju. Istraživali su da li bi zakoni koji upravljaju univerzumom mogli, bar u teoriji, da budu ponovo stvoreni od strane kompjuterskog sistema.

„Predlagano je da univerzum može biti simuliran. Ako bi takva simulacija bila moguća, simulirani univerzum bi mogao da stvori život, koji bi zauzvrat mogao da stvori sopstvenu simulaciju. Ova mogućnost rekurzije čini veoma neverovatnim da je naš univerzum originalan, a ne simulacija uklopljena u još jednu simulaciju”, kaže dr Fajzal.

Objašnjava da se nekada smatralo da je ovo pitanje van domena nauke. „Međutim, naša nedavna istraživanja pokazala su da se ono, u stvari, može naučno razmatrati”, dodaje profesor.

Savremena fizika već posmatra stvarnost kao nešto više od čvrste materije. Kvantna gravitacija, najnoviji okvir koji ujedinjuje relativitet i kvantnu mehaniku, predlaže da ni prostor ni vreme nisu fundamentalni. Oni proizilaze iz nečeg dubljeg – čiste informacije.

Ograničenja logike

Da bi testirali da li se ta informaciona osnova može simulirati, tim se oslonio na matematičke principe, uključujući Gedelovu teoremu nepotpunosti.

Ova teorema kaže da u svakom logičkom sistemu uvek postoje istinite tvrdnje koje se ne mogu dokazati unutar tog sistema.

Dr Fajzal kaže da se isto ograničenje primenjuje i na fiziku.

„Pokazali smo da je nemoguće opisati sve aspekte fizičke stvarnosti koristeći računarsku teoriju kvantne gravitacije. Stoga, nikakva fizički potpuna i dosledna teorija svega ne može biti izvedena samo iz računanja”, objašnjava Fajzal.

Dodaje da je za potpun opis stvarnosti neophodno ono što nazivaju „nealgoritamsko razumevanje”, koje nijedan računarski proces ne može da obuhvati.

Drugim rečima, računanje može da dosegne samo određenu tačku, posle koje nailazi na granicu onoga što logika može da izrazi.

Zašto se univerzum ne može simulirati

Može li se onda simulirati dublja „informacija” samog univerzuma? Istraživači kažu da je i to nemoguće.

„Oslanjajući se na matematičke teoreme koje se tiču nepotpunosti i nedefinisanosti, pokazujemo da se potpuno dosledan i potpun opis stvarnosti ne može postići isključivo računarstvom. On zahteva nealgoritamsko razumevanje, koje je po definiciji izvan algoritamskog računanja i stoga se ne može simulirati. Dakle, ovaj univerzum ne može biti simulacija”, ističe Fajzal.

Koautor dr Lorens M. Kraus kaže da ovo otkriće menja način na koji posmatramo zakone fizike.

„Fundamentalni zakoni fizike ne mogu biti sadržani u prostoru i vremenu, jer oni stvaraju prostor i vreme. Potpun i dosledan opis stvarnosti zahteva nešto dublje – oblik razumevanja poznat kao nealgoritamsko razumevanje”, navodi Kraus.

Dr Fajzal zaključuje da bi svaki simulirani svet morao da sledi programirana pravila.

„Ali pošto je fundamentalni nivo stvarnosti zasnovan na nealgoritamskom razumevanju, univerzum ne može, i nikada nije mogao, biti simulacija”, zaključuje Fajzal.