Suše, poplave, oluje... Kako klimatske promene utiču na globalno istorijsko blago

Piramida u Meksiku stara 1.100 godina srušila se zbog oštećenja izazvanih obilnim padavinama koje su usledile nakon dugotrajne suše.

Smeštena na arheološkom lokalitetu Ihuaćio u Mičoakanu, piramida, glavni spomenik civilizacije Purepeča, srušila se u leto 2024. godine. Ova istorijska zona je izuzetno očuvana i sadrži još jednu piramidu, kulu ili tvrđavu i grobnice.

Kamena piramida je bila visoka 15 metara, a u noći urušavanja, njen južni zid je pretvoren je u gomilu ruševina. Piramida je opstajala vekovima i nekada je bila jedan od najbolje očuvanih spomenika istorije regiona.

Ekstremni vremenski uslovi su okrivljeni za urušavanje. U julu prošle godine, Meksiko je pogodila jaka kiša i grmljavina. Ovo je usledilo nakon najgore suše koju je nacija doživela u poslednjih 30 godina.

„Visoke temperature koje su ranije zabeležene u tom području i suša kao posledica, izazvale su pukotine koje su pogodovale filtraciji vode u unutrašnjost prehispanske građevine“, saopšteno je iz Nacionalnog instituta za antropologiju i istoriju Meksika.

Jedan od potomaka plemena Purepeča rekao je tada da bi njegovi preci protumačili urušavanje piramide kao „loš znak“. Tarijakuiri Alvarez u objavi na Fejsbuku tvrdi da se nešto slično dogodilo pre dolaska stranih osvajača u Meksiko.

Klimatske promene, dovode do ekstremnih vremenskih uslova i porasta nivoa mora. Zvaničnici sada rade na popravci strukture građevine „u korist kulturnog nasleđa Meksikanaca“.

Iz dana u dan, važnost suočavanja sa problemima klimatskih promena raste, jer očigledna šteta može uticati na sve. Posledice se ne odnose samo na porast ili pad temperature ili nivoa mora, već postoji i stalna pretnja nestanka čitavih znamenitosti i gradova: uključujući piramide u Egiptu uz čuveni Sfingu.

Temperature u Egiptu rastu brzim tempom i da većina stručnjaka očekuje prosečan porast temperature sa svakom narednom decenijom.

Visoke temperature u Asuanu upozoravaju na oštećenja drevnih granitnih spomenika, dok radikalne promene između toplih dana i hladnih noći u Asuanu izazivaju pukotine u granitu. To dovodi do uništavanja natpisa na starinama.

Poljoprivredno navodnjavanje sela u blizini piramida u Gizi takođe dovodi do porasta nivoa podzemnih voda i nemogućnosti mekog tla da ih apsorbuje, pa se površinski otpad skupljao oko podnožja Sfinge.

Porast nivoa mora izazvan klimatskim promenama preti da poplavi druga arheološka nalazišta u Egiptu. Tu spadaju drevni hramovi u Luksoru i veći deo grada Aleksandrije.

Postoje i nedavna upozorenja da bi Citadela Kaitbej mogla nestati zbog klimatskih promena.

Teške i neizvesne prognoze

Promena temperature svakako predstavlja pretnju arheološkim lokalitetima. Više toplote povećava isparavanje, što utiče na artefakte i stabilnost lokaliteta. Drveni i metalni artefakti postaju krti i raspadaju se kada su previše suvi, objašnjavaju stručnjaci.

Tako isušeni lokaliteti se suočavaju sa pretnjama od erozije vetra i vode, pa čak i požara, što može uništiti ceo lokalitet i/ili artefakte.

Arheološki lokaliteti mogu biti i na dnu okeana ili na vrhovima planina. Ova različita okruženja utiču na njihovo očuvanje.

Uticaji klimatskih promena uključuju temperaturu, padavine, ekstremne vremenske događaje, menjanje svojstva okruženja u okeanima i porast nivoa mora. Uslovi životne sredine zavise od lokacije. Pretnje koje utiču na planinska nalazišta na primer, neće uticati na priobalna nalazišta na isti način. Pretnje koje utiču na podvodna nalazišta neće uticati na kopnena nalazišta istovetno.

Predviđanje efekata ovih pretnji je teško. Poznato je da se povećavaju sa klimatskim promenama, ali ne zna se brzina ili veličina njihovih uticaja. Erozija priobalnih i rečnih lokaliteta je vidljiva, ali druge pretnje nisu.

Ta nevidljivost otežava proučavanje specifičnih uticaja na očuvanje lokaliteta. Arheolozi moraju uzeti u obzir sve potencijalne pretnje, vidljive i nevidljive, prilikom procene lokacija u riziku, navode stručnjaci.