Lobanje iz doba vikinga otkrivaju šokantan broj bolesti od kojih su patili

Lobanje iz doba vikinga, za koje su naučnici utvrdili da potiču iz perioda između 10. i 12. veka, sugerišu da je stanovništvo tog vremena patilo od neuobičajeno mnogo bolesti.

Istraživači sa Univerziteta u Geteborgu i Muzeja Vestergotlands u Švedskoj, analizirali su ljudske ostatke koristeći modernu kompjuterizovanu tomografiju (CT) i pronašli dokaze o bolestima usta, oštećenju kostiju vilice, infekcijama sinusa i uha, karijesu, osteoartritisu i drugim problemima.

„Bilo je mnogo toga da se pregleda. Pronašli smo mnogo znakova bolesti kod ovih osoba. Zašto je to tako još ne znamo. Ne znamo ni kakvih je bolesti bilo na mekim tkivima, jer nemamo njihove tragove u skeletnim strukturama“, rekla je odontolog Karolina Bertilson sa Univerziteta u Geteborgu.

Tim istraživača je pomno analizirao 15 lobanja prikupljenih na poznatom arheološkom nalazištu Varnem u provinciji Vestergotland.

Lobanje supripadale odraslim osobama koje su preminule u dobi od 24 do 60 godina.

Putem CT skeniranja – a to su precizni tipovi rendgenskih snimaka, u tri dimenzije – istraživači su videli oštećenja i na površini i na unutrašnjosti lobanje, i mapirali su ih sa mogućim uzrocima.

To je demonstracija toga – koliko dragocenih informacija može da se otkrije ovakvim vrstama skeniranja ljudskih ostataka, dajući nam bolju predstavu o tome kako su ti ljudi živeli, u vreme kada je bilo mnogo manje tretmana za bol i bolesti. Skoro svi znaju kako je to kad nešto jako boli a lekovi ne pomažu“, dodala je Bertilsonova.

Prvi stomatološki zahvati

Ljudi tada, objašnjavaju naučnici, nisu imali medicinsku i stomatološku negu koju mi danas imamo, ili supstance za ublažavanje bola, a ni antibiotike. Kada bi dobili neku infekciju, ona je obično kod ljudi toga doba bila prisutna dugo vremena.

Neki članovi istraživačkog tima koji je iza ove studije su prethodno pregledali zube pronađene na uzorcima sa istog mesta, pronalazeći opsežne dokaze o karijesu, ali čak i neke rudimentarne pokušaje stomatoloških zahvata.

Radovi na lokaciji Varnhem traju već decenijama. To je inače značajno versko mesto, nekada najveća crkva u Švedskoj, i mesto je gde su sahranjena tri švedska kralja.

Istraživači kažu da bi primena njihovog pristupa CT skeniranju na druge drevne ostatke mogla otkriti sve vrste novih otkrića koja se ne bi mogla uočila normalnim vizuelnim pregledom – i bez izazivanja nepotrebne štete.

„Mnoge današnje metode koje arheolozi koriste su veoma invazivne, sa potrebom da se uklone kosti ili drugo tkivo radi analize“, kaže Bertilsonova. „Na ovaj način možemo zadržati ostatke potpuno netaknutim, a ipak izvući veliku količinu informacija“, dodala je.

Istraživanje je objavljeno u British Dental Journal Open.