Ko i zašto više i duže spava – žene ili muškarci

Istraživanje mehanizama spavanja je sve intenzivnije poslednjih godina, na hiljade studija na životinjama obavlja se kako bi se ispitao uticaj kvaliteta sna na rizik od bolesti kao što su dijabetes, gojaznost, Alchajmerova bolest i poremećaji imuniteta, ali i obratno – i koliko bolesti mogu da utiču na spavanje.

Kao i za mnoge eksperimente, miševi su obično prvi koji se koriste za kontrolu dejstva i nuspojava određenih lekova, pa tako i onih za spavanje.

Međutim, brojni rezultati su pod znakom pitanja zbog odsustva ženskih objekata proučavanja (ženskih jedinki).

Kod muškaraca i žena, utvrđeni su različiti obrasci spavanja, što se često pripisuje faktorima životnog stila i negovateljskim ulogama.

„Rezultati naše studije sugerišu da biološki faktori možda igraju važniju ulogu u tim razlikama nego što se smatra“, rekla je Rejčel Rou, profesorka integrativne fiziologije.

„Otkrili smo da najčešće korišćen tip miševa u biomedicinskim istraživanjima ima polno specifično ponašanje i da, ako se ne uzmu u obzir te polne razlike, lako se može desiti do pogrešno tumačenja podataka“, naveli su istraživači.

U studiji su upotrebljeni specijalni kavezi sa ultraosetljivim senzorima za kretanje, kako bi se odredili obrasci spavanja 267 miševa.

Utvrđeno je da su mužjaci spavali oko 670 minuta ukupno tokom perioda od 24 časa, što je bilo oko sat više nego kod miševa ženskog pola. To dodatno spavanje inače, bilo je ne-REM spavanje, tokom kojeg telo radi na svom oporavku.

Miševi su noćne životinje i „polifazni spavači“. Spavaju nekoliko minuta, a onda što se probude kako bi nakratko osmotrili svoju okolinu i onda nastave da spavaju. Ženke, otkrila je studija, imaju još kraće cikluse spavanja, odnosno njihovo spavanje je više fragmentirano.

Slične polne razlike su utvrđene su i kod drugih životinja, uključujući vinske mušice, pacove, ribe zebrice i ptice. Evoluciono gledano, to ima smisla, jer iz biološke perspektive, ženke i treba da su osetljivije u pogledu uticaja okruženja, i da se probude kad je potrebno, jer obično one vode računa o mladuncima.

„Ako bismo svi spavali čvrsto kao muškarci, možda ne bismo napredovali kao vrsta?“, pita se Rou.

Uticaj hormona

Hormoni stresa kao što je kortizol (koji pospešuje budnost) i polni hormoni verovatno imaju dodatni uticaj. Tako na primer, žene češće imaju lošiji san tokom menstrualnog ciklusa kada su estrogen i progesteron na najnižim nivoima. Postoji i teorija o tome da je ženama „po prirodi" potrebno manje sna.

Istraživači se nadaju da će njihovi rezultati inspirisati dalje istraživanje temeljnih bioloških razlika među polovima kada je spavanje u pitanju. Očekuju da će naučnici preispitati način istraživanja.

Godine 2016, Nacionalni instituti za zdravlje počeli su da traže od naučnika koji se prijavljuju za sredstva za studije da uzmu u obzir pol kao biološku varijantu. Napredak je ostvaren, ali istraživanje je pokazalo da polna pristrasnost i dalje postoji, što može imati stvarne posledice.

Istraživanje simuliranjem tretmana za spavanje koji je najbolje delovao kod ženskih jedinki najbolje rezultate je dao upravo onda kada je uzorak jedinki koje u eksperimentu učestvuju ravnomerno sastavljen – od istog broja mužjaka i ženki.

U suštini, ako žene nisu dovoljno predstavljene u studijama, lekovi koji najbolje deluju na njih mogu izgledati neefikasno a može se desiti i da sporedni neželjeni prođu nazapaženo.

Put od testiranja do primene leka, i različitih terapija obično traje decenijama, i često, ono što deluje kod životinja, nije uspešno u kliničkim ispitivanjima kod ljudi. Da li je tako mnogo vremena potrebno upravo zato što pol nije dovoljno uzet u obzir – pitaju se istraživači.

Autori studije zato ohrabruju istraživače da uključuju oba pola jednako kad je to moguće, analiziraju podatke za muškarce i žene odvojeno, i preispitaju ranije studije u kojima jedinke ženskog pola nisu bile dovoljno zastupljene.