Snimci skenera otkrili sveobuhvatnu reorganizaciju mozga u trudnoći

MRI skeneri rađeni su svakih nekoliko nedelja od pre začeća do dve godine nakon porođaja i otkrili su široko rasprostranjenu reorganizaciju u majčinom mozgu, pri čemu su neke promene bile kratkotrajne, a druge su trajale godinama.

Rad, koji je jedan nezavisni stručnjak opisao kao „zaista herojski“, utire put za daleko dublje razumevanje majčinog mozga u trudnoći. Sada se prikupljaju dodatni podaci i obavljaju pregledi drugih trudnica kako bi se istražili rizici postantalne depresije, vezi između preeklampsije i demencije i zašto trudnoća može da umanji migrene i simptome multiple skleroze.

Naučnici su izveli 26 skeniranja mozga zdrave tridesetosmogodišnje žene koja je zatrudnela putem vantelesne oplodnje i uzorke krvi kako bi pratili dramatične skokove hormona tokom trudnoće. Podaci su otkrili kako se mozak menjao, iz nedelje u nedelju.

Najočiglednije je bilo stalno smanjenje sive materije, naborane spoljašnje površine mozga, tokom trudnoće i privremeni vrhunac neuronske povezanosti na kraju drugog trimestra.

„Mozak majke prolazi kroz ovu koreografsku promenu tokom trudnoće i konačno smo u mogućnosti da posmatramo proces u realnom vremenu“, ističe profesorka Emili Džejkobs, istraživač u ovoj studiji sprovedenoj na Univerzitetu Kalifornije u Santa Barbari.

Naučnici su ranije pravili snimke ženskog mozga u različitim fazama trudnoće, ali najnoviji rad pokazuje kako se mogu propustiti privremene promene koje se vraćaju u normalu do trenutka kada se žena porodi.

U članku objavljenom u Nature Neuroscience, glavna autorka, Laura Pričet, i njene kolege opisuju kako rast hormona, kao što su estrogen i progesteron, dovode do značajnih fizioloških promena u trudnoći, utičući na krvnu plazmu, metabolizam, potrošnju kiseonika i imunitet. Isti hormoni obnavljaju mozak.

Da bi bolje razumeli šta se dešava, istraživači su koristili preciznu magnetnu rezonancu da skeniraju mozak dr Elizabet Krastil, koleginice sa Univerziteta Kalifornije. Skenirana je pre začeća, tokom trudnoće i dve godine nakon što joj se sin rodio u maju 2020.

„Bio je to prilično intenzivan poduhvat“, priznaje Krastilova, ali dodaje da se nije osećala posebno drugačije u trudnoći. „Neki ljudi pričaju o 'mumijinom mozgu' i sličnim stvarima, a ja nisam iskusila ništa od toga.“

Skeniranje je otkrilo široko rasprostranjeno smanjenje zapremine i debljine sive materije, posebno u regionima koji su povezani sa društvenom kognicijom. Mikrostruktura bele materije, mera ožičenja mozga, dostigla je vrhunac na kraju drugog tromesečja pre nego što je ponovo opala. Cerebrospinalna tečnost i moždane šupljine poznate kao komore su se proširile. Promene su bile povezane sa porastom nivoa hormona.

„Ponekad se ljudi uplaše kada čuju da se volumen sive materije smanjuje tokom trudnoće“, napominje profesorka Džejkobs. „Ova promena verovatno odražava fino podešavanje neuronskih kola, za razliku od stanjivanja korteksa koje se dešava tokom puberteta." Istraživači su uporedili proces sa vajanjem Mikelanđelovog Davida od mermernog bloka.

Studija se nije bavila promenama ponašanja ili emocija koje se javljaju tokom trudnoće, a u igri su bili mnogi faktori osim hormona, kao što su stres i gubitak sna. Ali neke promene u mozgu su i dalje bile prisutne dve godine nakon porođaja, što nagoveštava ćelijske promene u organu.

„Ovaj rad zaista otvara više pitanja nego što daje odgovore“, napominje dr Krastul. „Zaista tek smo zagrebali površinu."
Rad označava pokretanje projekta Majčinski mozak (Maternal Brain), međunarodnog poduhvata da se prikupe slični snimci od više trudnica.

„Postoji toliko toga o neurobiologiji trudnoće što još uvek ne razumemo i to nije zato što su žene previše komplikovane, nije zato što je trudnoća neki Gordijev čvor, to je nusprodukt činjenice da su biomedicinske nauke istorijski ignorisale zdravlje žena“, smatra profesorka Džejkobs.

Džina Ripon, profesor emeritus kognitivnog neuro-imidžinga na Univerzitetu Aston u Birmingemu, u Engleskoj, ističe da je u pitanju bio „zaista herojski“ projekat. „Podaci iz ove studije ilustruju koliko nam mnogo nedostaje.“

Dr An-Mari D‘Lonž, vođa grupe FemiLab u Univerzitetskoj bolnici u Lozani, nazvala je rad „fascinantnim“. „Ovaj pristup ne samo da će nam pomoći da mapiramo neuroplastičnost majke, već i da identifikujemo markere koji ukazuju na rizik od postporođajne depresije, ozbiljnog stanja koje se često ne leči“, rekla je ona.