Zašto Nasa lansira veštačku zvezdu oko Zemlje

Nasa je nedavno odobrila svemirsku misiju „Landolt" koja vredi 19,5 miliona dolara, i koja predviđa lansiranje mini-satelita u Zemljinu orbitu.

„Ovo je zaista sjajna stvar za nauku koju Nasa podržava. To je nešto što će pomoći svim astronomima“, rekla je Tajler Riči-Jovel, postdoktorski istraživač u Lovel opservatoriji koji proučava astronomiju i egzoplanete.

Revolucionarni novi alat za astronome

Mini-satelit, nazvan "CubeSat", dizajniran je da kruži oko Zemlje na udaljenosti od 25.000 kilometara.Na toj udaljenosti, njegova brzina će odgovarati Zemljinom okretanju, tako da će satelit izgledati kao da je fiksiran na noćnom nebu, i biće uočljiv kako bi se lakše pratio.

Neće biti vidljiv golim okom, ali za teleskope će izgledati kao zvezda. Planirano je da misija bude pokrenuta 2029. To će biti prvi alat te vrste.

„Ovo je zaista novo za nas da imamo neku vrstu veštačke zvezde na koju u našem radu možemo da se oslonimo i da je zaista koristimo“, rekla je Riči-Jovel.

Ono što ovu „veštačku zvezdu" čini boljom od prave je to što će astronomi tačno znati koliko svetlosti emituje.

Satelit će emitovati laserske snopove sa određenim brojem svetlosnih čestica, ili fotona, koje astronomi mogu koristiti za kalibraciju svojih teleskopa za merenje svetlosti. To može pomoći da se eliminiše mnogo nagađanja i nepoznanica dok astronomi, koristeći mere pravih zvezda, baždare svoje instrumente.

„Problem je u tome što ne postoji način da se tačno zna koliko svetlosti prave zvezde emituju jer ne možemo da pošaljemo sondu jednoj da tačno izmeri njen sjaj. Zato je Landolt misija važna", kaže Riči-Jovel.

„Kad krene misija, a mi tačno znamo koliko fotona, koliko svetlosti u sekundi, dolazi iz CubeSat-a“, onda možemo da ga koristimo da uporedimo i preciznije izmerimo svetlost drugih objekata, kao što su stvarni zvezde, dodala je.

Očekuje se da će misija pomoći astronomima da izmere svetlost koju emituju zvezde sa 10 puta većom preciznošću od trenutnih procena.

To je kao da ste dobili slagalicu od 1.000 delova koja je imala sređenu samo polovinu površine, a onda vam je neko spojio još nekoliko stotina delova. „Landolt" misija će pomoći astronomima da „uhvate" sitne detalje koji su inače nedostajali u podacima.

Kako „Landolt" može da bude revolucija u astronomiji

„Sva naša astronomija je zasnovana na svetlosti, tako da zaista moramo da znamo koliko svetlosti zapravo primamo“, rekla je Riči-Jovel.
Iz zraka svetlosti možete mnogo naučiti: temperaturu zvezde, njenu masu, tipove egzoplaneta koje kruže oko nje i da li bi one potencijalno mogle da sadrže život.

Na primer, saznanje o temperaturi zvezde, može vam reći koliko daleko egzoplaneta mora biti da bi održala vodu na svojoj površini, objasnila je Riči-Jovel. Voda je jedan od glavnih sastojaka života kakav poznajemo, i jedna od ključnih karakteristika koje astrobiolozi traže kada pronalaze potencijalne planete na kojima bi mogao biti život.

Pronalaženje više planeta sličnih Zemlji je samo početak. Astronomi takođe mogu koristiti „Landolt" misiju za merenje svetlosti udaljenih zvezda koje eksplodiraju – supernove, koje pomažu u izračunavanju brzine širenja univerzuma.

Upravo sada, kosmolozi koji proučavaju širenje univerzuma suočavaju se sa ogromnim izazovom: ne mogu se zadovoljiti samo jednom vrednošću za stopu širenja. Neke metode dovode do jedne vrednosti, dok druge dovode do malo drugačije. Ova zagonetka bi mogla biti ključna za otkrivanje nekih od najvećih misterija univerzuma, poput razumevanja nevidljive sile koja cepa naš univerzum, a koju nazivamo tamnom energijom, prenosi portal Sciense Alert.