Kojih 15 faktora je povezano sa ranim rizikom od demencije

Većina prethodnih istraživanja u ovoj oblasti bavila se genetikom i time kako se i koliko poremećaj prenosi kroz generacije, ali u novom istraživanju tim naučnika je uspeo da identifikuje 15 različitih faktora načina života i statusa zdravlja koji su povezani sa rizikom dobijanja demencije u ranijoj životnoj dobi (IOD).

„Ovo je najveća i najsnažnija studija te vrste koja je sprovedena. Uzbudljivo je to što po prvi put otkriva da bismo možda mogli da preduzmemo mere da smanjimo rizik od tog iscrpljujućeg stanja, ciljanjem na niz različitih faktora", rekao je epidemiolog Dejvid Levelin sa Univerziteta Ekseter u Velikoj Britaniji.

Istraživački tim je analizirao podatke prikupljene o 356.052 osobe mlađe od 65 godina u Velikoj Britaniji.

Nizak socioekonomski status, socijalna izolacija, oštećenje sluha, moždani udar, dijabetes, bolesti srca i depresija su povezani sa većim rizikom od IOD.

Nedostatak vitamina D i visoki nivoi C-reaktivnog proteina (koji proizvodi jetra kao odgovor na upalu) takođe su značili veći rizik, kao i postojanje dve varijante gena ApoE4 ε4 (genetička postavka koja je već povezana sa Alchajmerovom bolešću).

Istraživači su opisali odnos između alkohola i IOD-a kao „kompleksan".

Dok je zloupotreba alkohola dovela do povećanog rizika, umereno konzumiranje alkoholnih pića je u korelaciji sa smanjenim rizikom – verovatno zato što su ljudi u ovoj drugoj grupi obično generalno zdraviji.

Niži nivoi formalnog obrazovanja i fizička slabost (mereno većom snagom ruke) takođe su bili povezani sa većim rizikom od IOD. Sve ovo pomaže da se popune neke od praznina u znanju oko ranog dobijanja demencije.

„Već smo znali iz istraživanja na ljudima koji razviju demenciju u starijoj dobi, da postoji niz faktora rizika na koje se može uticati“, rekao je neuroepidemiolog Sebastijan Keler sa Univerziteta u Mastrihtu u Holandiji.

„Pored fizičkih faktora, mentalno zdravlje takođe igra važnu ulogu, uključujući izbegavanje hroničnog stresa, usamljenosti i depresije.
Iako rezultati ne dokazuju da je demencija uzrokovana ovim faktorima, oni pomažu u stvaranju detaljnije slike. Kao i uvek u ovoj vrsti istraživanja, saznanje više o uzrocima može pomoći u razvoju boljih tretmana i preventivnih mera”, pišu istraživači.

Mnogi od ovih faktora se mogu menjati, što pruža više nade onima koji rade da pronađu načine da pobede demenciju, a ne samo da njome upravljaju. Na kraju krajeva, demencija može biti nešto od čega možemo da smanjimo rizik – zdravijim životom.

„Demencija koja se javlja kod mladih ima veoma ozbiljan uticaj, jer oboleli ljudi obično i dalje imaju posao, decu i život pun obaveza“, rekao je neuronaučnik Stivi Hendriks sa Univerziteta u Mastrihtu.

„Često se pretpostavlja da je uzrok genetičke prirode, ali za mnoge ljude zapravo ne znamo tačno šta je uzrok. Zbog toga smo želeli da istražimo i druge faktore rizika u ovoj studiji”, rekli su istraživači.

Istraživanje je objavljeno u JAMA Neurology.