Drevni grad izgrađen pre dva i po milenijuma otkriven u Amazoniji

Kuće i trgovi u oblasti Upano u istočnom Ekvadoru bili su povezani zapanjujućom mrežom puteva i kanala.

Područje leži u senci vulkana koji je stvorio plodonosno zemljište, ali je takođe mogao da dovede i do uništenja nekadašnjih naseobina.

Do sada se znalo za drevne gradove u planinskim predelima Južne Amerike, poput Maču Pikčua u Peruu, i verovalo se da ljudi žive samo nomadski ili u malim naseobinama u Amazoniji.

„Ovo je starije od bilo kog drugog lokaliteta koji poznajemo u Amazoniji. Imamo evrocentričan pogled na civilizaciju, ali ovo pokazuje da moramo da promenimo našu ideju o tome šta je kultura i civilizacija“, kaže prof. Stefan Rostan iz Centara za naučna istraživanja u Francuskoj, koji je vodio istraživanje, prenosi Bi-Bi-Si.

„Ovo menja način na koji posmatramo amazonske kulture. Većina ljudi zamišlja mala plemena, verovatno golih ljudi, kako žive u kolibama i krče zemlju – ovo pokazuje da su drevni stanovnici ovih predela živeli u komplikovanim urbanim društvima", kaže koautor Antoan Dorison.

Grad je izgrađen pre oko 2.500 godina, a prema arheolozima, ljudi su u njemu živeli verovatno skoro hiljadu godina.

Teško je tačno proceniti koliko je ljudi tamo živelo u bilo kom trenutku, ali naučnici kažu da je to sigurno 10.000, ako ne i 100.000 stanovnika.

Arheolozi su kombinovali kopnena iskopavanja sa istraživanjem površine od 300 kvadratnih kilometara koristeći laserske senzore pričvršćene na avion kako bi identifikovali ostatke grada ispod gustog rastinja i šume.

Ova LiDAR tehnologija pronašla je 6.000 pravougaonih platformi površine od oko 20 sa 10 metara i visine dva do tri metra.

Bile su raspoređene u grupe od tri do šest jedinica oko trga sa centralnom platformom.

Naučnici veruju da je većina bili kuće za stanovanje, ali da su neki bili u ceremonijalne svrhe. Jedan kompleks, u Kilamopeu, uključivao je platformu površine 140 sa 40 metara.

Izgrađeni su tako što su odsecali brdo i stvarali platformu na vrhu. 

Mreža pravih puteva i staza povezivala je mnoge platforme, uključujući i onu koja se protezala 25 kilometara.

Dr Dorison je ističe da su ovi putevi bili najupečatljiviji deo istraživanja.

„Mreža puteva je veoma sofisticirana. Proteže se na ogromnom rastojanju, sve je povezano. I ima pravih uglova, što je veoma impresivno", kaže profesor i objašnjava da je mnogo teže napraviti prav put nego onaj koji se prilagođava reljefu pejzaža.

On veruje da su neki imali „veoma moćno značenje“, možda povezano sa ceremonijom ili verovanjem.

Naučnici su takođe identifikovali nasipe sa branama sa obe strane za koje veruju da su kanali koji su pomagali u upravljanju obilnim vodama u ovoj oblasti.

Bilo je znakova bezbednosnih mera po gradovima – neki rovovi su blokirali ulaze u naselja, a možda su i dokaz pretnji od obližnjih neprijateljski nastrojenih plemena.

Istraživači su prvi put pronašli dokaze o gradu sedamdesetih godina, ali ovo je prvi put da je posle 25 godina rada završeno sveobuhvatno istraživanje.

Ono otkriva veliko, složeno društvo koje izgleda čak i veće od dobro poznatih društava Maja u Meksiku i Centralnoj Americi.

„Zamislite da ste otkrili drugu civilizaciju poput Maja, ali sa potpuno drugačijom arhitekturom, korišćenjem zemljišta, keramikom“, kaže Hoze Irijarte, profesor arheologije na Univerzitetu Ekseter, koji nije bio uključen u ovo istraživanje.

Neki od nalaza su „jedinstveni“ za Južnu Ameriku, objašnjava Irijate, ukazujući na osmougaone i pravougaone platforme raspoređene jedna do druge.

Jasno je da su društva bila dobro organizovana i međusobno povezana, dodaje, naglašavajući duge potopljene puteve između naselja.

Ne zna se mnogo o ljudima koji su tu živeli i kakva su bila njihova društva.

U platformama su pronađene jame i ognjišta, tegle, kamenje za mlevenje biljaka i spaljeno seme.

Ljudi Kilamope i Upano koji tamo žive verovatno su se uglavnom bavili poljoprivredom. Jeli su kukuruz i slatki krompir, a verovatno pili „čiču“, vrstu slatkog piva.

Profesor Rostan kaže da je na početku svoje karijere bio upozoren na ovo istraživanje jer su naučnici verovali da nijedna drevna civilizacije nije živela u Amazoniji.

„Ali ja sam veoma tvrdoglav, pa sam to ipak uradio. Sada moram da priznam da sam prilično srećan što sam napravio tako veliko otkriće“, priznaje Rostan.

Sledeći korak za istraživače je razumevanje šta se nalazi u susednoj oblasti od 300 kvadratnih kilometara koja još nije istražena.