Zahvaljujući providnom mišu moći ćemo pouzdanije da utvrdimo uspešnost lekova protiv raka

Lekovi protiv raka se često prvo testiraju na miševima. Naučnici tvrde da bi nova metoda koju je usavširo profesor Erturk mogla da unese pravu revoluciju u medicinska istraživanja. Ova metoda otkriva mnogo više detalja od svih postojećih tehnika skeniranja. U jednoj od prvih aplikacija tim naučnika je otkrio kancerozne tumore u prvim fazama nastajanja.

Profesor Erturk ističe da je ovo važno jer se mora pokazati da lekovi protiv raka eliminišu tumore kod miševa pre nego što se testiraju na ljudima.

„MRI i PET skenovi pokazuju samo velike tumore. Naši pokazuju tumore na jednoj ćeliji, što ovi apsolutno ne mogu".

„Postojeći lekovi produžavaju život za nekoliko godina, a onda se rak vraća. To je zato što proces razvoja nikada nije uključivao eliminisanje tih sitnih tumora, koji nikada nisu bili vidljivi."

Obično se laboratorijskim miševima ubrizgavaju ćelije raka i skeniraju se konvencionalnim tehnika da bi se videlo kako tumor napreduje. Zatim se podvrgavaju terapiji lekom koji se ispituje i potom se ponovo skeniraju kako bi se video efekat leka.

Metoda skeniranja profesora Erturka može da se primenjuje samo na mrtvim miševima, da bi se dobila slika o tome koliko je rak napredovao, ili potencijalno, da li je tretman bio efikasan. Profesor je hemikalijama uspeo da naprave miševe prozirnim nakon dobijanja raka i zatim ih skenirao. Da bi se proverila efikasnost leka dovoljno je skenirati samo nekoliko takvih miševa.

Dr Rupal Mistri, menadžerka za informacije u Centru za istraživanje raka Ujedinjenog Kraljevstva, navodi da je ova tehnika skeniranja jedinstvena i pruža obilje mogućnosti za unapređenje znanja kako naša tela funkcionišu i šta se dešava kada obolimo od raka, na primer.

„Iako će istraživači moći da koriste tehniku samo za ispitivanje tela umrlih miševa, to bi nam moglo reći mnogo o tome kako se rak razvija u ranim stadijumima bolesti. Biti u stanju da vizualizujemo tumore u kontekstu celog tela će takođe istraživačima omogućiti bolje razumevanje uticaja različitih lekova i tretmana“, dodaje doktorka.

„Napredak u tehnologiji poput ove je od suštinskog značaja za postizanje napretka i nadamo se da će dovesti do novih načina za otkrivanje, lečenje i prevenciju raka.“

Aplikacija za rak objavljena u časopisu Nature Biotechnology, samo je jedna od stotinu, ako ne i hiljadu za koje se nova tehnika skeniranja može koristiti za poboljšanje medicinskih studija. To može omogućiti istraživačima da vide stvari koje nikada ranije nisu mogli.

Studije na miševima su često polazna tačka za učenje o procesima u ljudskom telu. Ali nova tehnika se može koristiti na svim životinjama. Takođe bi se mogla koristiti tako da i ljudska tkriva i organi postanu providni, mada je malo verovatno da će se koristiti da se čitavo ljudsko telo učini transparentnim u bliskoj budućnosti, jer u ovoj fazi ne bi bilo nikakvog medicinskog napretka koji bi se mogao postići od toga.

Da bi se dobio potpuno providan miš neophodno je ukloniti sve masne naslagne i pigmenta sa njegovog leša, korišćenjem hemijskog procesa. Na kraju miš izgleda kao prozirna plastična igračka, koja se pomalo savija. Njegovi organi i nervi su još uvek u njemu – ali skoro nevidljivi.

Profesor Erturk je pre pet godina razvio proces kako bi miša učinio providnim, ali sada je pronašao način da doda druge hemikalije poznate kao antitela kako bi istakao delove tela za koje je zainteresovan da proučava pod mikroskopom. Različita antitela se lepe za različite tipove tkiva i tako ističu šta god istraživači žele da pogledaju.

Osim što je istakao kancerogena područja, tim profesora Erturka napravio je skup video zapisa koji omogućavaju istraživačima da lete kroz nervni sistem, creva ili limfni sistem miša.

Skeniranje ima nekoliko prednosti u odnosu na ono što je sada dostupno.

Prvo, istraživači mogu da proučavaju bolest u kontekstu celog tela, što im daje mnogo bolje razumevanje uticaja različitih lekova i tretmana.

Tri-de slike se takođe čuvaju na mreži, tako da istraživači koji proučavaju različite delove životinje ili žele da urade isti eksperiment mogu da crpu iz baze podataka, umesto da koriste druge miševe. Profesor Erturk veruje da bi ova tehnika mogla do deset puta da smanji upotrebu laboratorijskih životinja.

Dr Nana-Džejn Šipamp, sa Instituta Velkome Sanger u Kembridžu, uzbuđena je zbog mogućnosti korišćenja nove tehnike skeniranja za proučavanje razvoja ćelija u ljudskom telu. Trenutno ona mora da iseče tkiva na veoma tanke listove da bi ih proučavala pod mikroskopom. Uskoro će moći da vidi detalje u tri-deu.

„Imaćemo mogućnost da identifikujemo nova tkiva, ćelije i bolesti koje će nam zaista pomoći da razumemo razvoj bolesti."

Profesorka Muzlifa Hanifa, sa Instituta Velkom Sanger, pravi onlajn mapu ili atlas svake ćelije u ljudskom telu. Ona kaže da će nova tehnika skeniranja biti korisna za sve vrste medicinskih istraživanja.

„Bez sumnje, to će ubrzati tempo medicinskih istraživanja“, naglašava. „Kombinovanje ovih najsavremenijih tehnologija i izrada atlasa ljudskih ćelija bez sumnje će u potpunosti revolucionisati medicinu.“