Klimatske promene – temperatura mokrog termometra

U odnosu na kraj prošlog veka, broj izuzetno toplih dana – kada temperatura dostigne oko 50 ili više stepeni Celzijusovih – udvostručio se na godišnjem nivou zbog klimatskih promena.

Prof. dr Vladimir Đurđević, meteorolog i klimatolog sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, kaže da su klimatske promene veliki izazov za čovečanstvo i da već danas vidimo njihove posledice:

 „Ne pričamo samo o opasnostima koje nas čekaju u budućnosti. Vidimo da već imamo sve više ekstremnih događaja i vremenskih neprilika koje nanose materijalne štete, a često dovode i do gubitaka ljudskih života“. Već se suočavamo sa toplotnim talasima i periodima izuzetno visokih temperatura.

Ekstremne vrućine su veoma rizične po zdravlje. Dodatno, ukoliko se visokoj temperaturi pridruži visoka vlažnost vazduha, ljudski organizam gubi sposobnost termoregulacije, odnosno ne može da pruži odgovarajući fiziološki odgovor. Na to nas upozorava takozvani mokri termometar.

Ako je velika vlažnost vazduha, znoj teže isparava sa površine kože, tako da organizam gubi moć da na taj način snižava svoju temperaturu. Meteorolozi tradicionalno koriste psihrometar, instrument za merenje vlažnosti vazduha. Vlažnost vazduha se u stvari meri pomoću razlike temperature dva termometra. Jedan nazivamo suvim termometrom – to je klasičan termometar kojim se inače meri temperatura, a drugi nazivamo mokrim termometrom i njegova temperatura je temperatura mokrog termometra, objašnjava profesor Đurđević.

Kod klimatskih promena kritično je to što se na 35 stepeni javlja ista temperatura i suvog i vlažnog termometra. Tada je vlažnost vazduha 100 odsto. Temperatura okoline u kojoj se nalazimo bliska je temperaturi našeg organizma i u toj situaciji organizam ne može da se hladi isparavanjem znoja sa površine kože.

Koje su granice naše izdržljivosti, i kakvi će se fiziološki procesi dešavati u organizmu na izuzetno visokim temperaturama, zavisi od mnogo faktora. Ipak, najveću pretnju predstavlja toplotni udar.

„Toplotni udar je praćen veoma teškim mentalnim stanjem. Termoregulacija nam pokazuje da više ne možemo da povratimo unutrašnju temperaturu bez agresivnog rashlađivanja. Koža nam je crvena, vrela i suva.  Izgubili smo sposobnost za znojenje. Znači, ni tim jedinim preostalim mehanizmom ne možemo više da se ohladimo“, kaže prof. dr Sonja Marjanović sa Vojnomedicinske akademije.

Komforna zona temperature pri idealnoj vlažnosti vazduha na kojoj čovek može da izdrži neograničeno dugo ne može se precizno izračunati, ali svakako postoje određene preporuke.

„Postoje granice za osobe koje su profesionalno izložene toploti, npr. za radnike u visokogradnji ili sl. Smatra se otprilike da do 32 stepena može da se izdrži bilo kakav rad, ali ukoliko temperatura pređe 32 stepena, treba da se obustavi svaki rad na otvorenom, na suncu. A za svaku drugu kombinaciju morate uzeti još puno toga u obzir“, navodi prof. dr Marjanović.

Mnogi naučnici smatraju da su klimatske promene najveća pretnja čovečanstvu u poslednjih nekoliko hiljada godina. U svakom slučaju, naša reakcija na njih biće jedan od najvećih izazova sa kojima ćemo se suočiti u ovom veku.