Da Vinči vekovima pre Njutna zamalo definisao gravitaciju

U članku objavljenom u časopisu Leonardo, istraživači su proučavali jednu od Da Vinčijevih svezaka i utvrdili da je slavni polimat smislio niz eksperimenata kako bi demonstrirao gravitaciju kao oblik ubrzanja, kao i da je uobličio model gravitacione konstante do 97 odsto preciznosti.

Da Vinči, koji je živeo od 1452. do 1519. godine, važi za jednog od najumnijih ljudi u istoriji koji je umnogome bio ispred svog vremena, pa tako i ovoga puta.

Tek je Galileo Galilej 1604. godine teoretisao da je pređena daljina padajućeg objekta proporcionalna kvadratu proteklog vremena. Skoro dva veka posle toga je Isak Njutn objasnio i definisao zakone univerzalne gravitacije.

Glavna prepreka Da Vinčiju na ovom polju su bile ograničene alatke koje je imao na raspolaganju. Primera radi, nije mogao da precizno meri vreme dok su objekti padali.

Da Vinčijeve eksperimente prvi put je spazio profesor aeronautike i medicinskog inženjerstva Mori Garib sa „Kalteka“ u Kodeksu Arundel – kolekciji spisa u kojima se Da Vinči bavio naučnim temama, umetnošću i ličnim temama.

Garib je 2017. godine proučavao tehnike vizuelizacije kretanja italijanskog naučnika dok je predavao studentima. Tada je primetio nekoliko skica trouglova koje se pravio pesak koji curi iz tegli.

„Ono što mi je zapalo za oči je fraza 'Equatione di Moti' na hipotenuzi jednog od trouglova“, kaže Garib.

Uz pomoć kolega Krisa Rota sa „Kalteka“ i Flavija Noke sa Univerziteta primenjenih nauka i umetnosti u Ženevi uspeo je da odgonetne da je Da Vinči pokušavao da objasni gravitaciju.

U papirima, italijanski naučnik opisuje eksperiment sa bokalom koji se kreće u ravnoj liniji i iza sebe ispušta ili vodu ili granularni materijal (verovatno pesak).

Njegove beleške jasno stavljaju do znanja da je bio svestan da voda ili pesak ne padaju istom brzinom, već ubrzavaju, kao i da padajući materijal posle nekog vremena polako prestaje da u pada u horizontalnom pravcu, već je ubrzanje samo na dole usled sile gravitacije.

Ukoliko se bokal pomera konstantnom brzinom, linija koju stvara padajući materijal je vertikalna, pa se trougao ne formira. Ukoliko se bokal pomera konstatno, linija padajućeg materijala je pomalo zakrivljena i formira trougao.

Međutim, kako je Da Vinči pokazao na ključnom dijagramu, ukoliko se bokal kreće istom brzinom kojom gravitacija ubrzava materijal koji pada, oni stvaraju savršeni jednakostranični trougao - što je Garib prvi put primetio kada je video Da Vinčijev natpis „Equatione di Moti", odnosno „izjednačavanje kretanja“.