Pećina na jugu Španije otkrila neočekivane detalje o praistorijskoj životinji

Naučnici koji istražuju pećinski sistem na jugoistoku Španije otkrili su ogromnu pećinu, koja je bila zatvorena milenijumima. Pećinski svod prekriven je stalaktitima, a na zidovima su pronađene brazde od kandži davno izumrlih pećinskih medveda, što, kako naučnici tvrde, daje nove uvide u dešavanja u praistoriji.

Tragovi prisustva prastarih medveda pronađeni su u grupi pećina poznatih kao Kueva del Arko, u klisuri Almadenes u blizini grada Sjese u regionu Mursija.

Iako je ovo mesto već pružilo dokaze o naseljima iz perioda pre 50.000 godina, što ga čini jednim od retkih mesta na istočnom Iberijskom poluostrvu gde se može dokumentovati prelaz sa neandertalaca na moderne ljude, stručnjaci koji su tamo kopali verovali su da će biti i drugih otkrića.

Tokom iskopavanja 2018. godine, tim predvođen Ignjasijom Martinom Lermom, stručnjakom za praistoriju sa Univerziteta u Mursiji, i Didakom Romanom, takođe praistoričarem sa Univerziteta Đaume Prvi u Kasteljonu, naišao je na ono što su mislili da je zatrpan ulaz u veliku komoru.

Njihove sumnje pokazale su se tačnim, a naknadno, pažljivo iskopavanje otkrilo je otvor kroz koji je prolazio vazduh, ali je iskopavanje prekinuto pandemijom koronavirusa.

Kada su prošle godine konačno obezbedili lokalitet i ušli u komoru, međutim, nisu bili razočarani.

„Našli smo se pred otkrićem svetske klase. Prostorije su bile ogromne, od kojih su neke bile visoke 20 metara, to jest najviše u regionu. Stalaktiti su podjednako bez premca jer su neki od njih dugi tri metra i široki jedan centimetar, što znači da su rasli u uslovima gotovo neprevaziđene stabilnosti zahvaljujući izolaciji pećine tokom mnogih milenijuma“, naveo je naučni tim u saopštenju.

Ogrebotine na zidovima sugerišu da su pećinski medvedi, koji su izumrli pre oko 24.000 godina, možda živeli južnije na poluostrvu nego što se ranije mislilo.

„Identifikacija tragova kandži pećinskog medveda na više zidova čini pećinu glavnim i zaista jedinstvenim mestom gde su ovi ogromni sisari živeli u južnoj Evropi“, istakli su naučnici.

Ignjasio Martin Lerma, direktor projekta, rekao je da je otkriće „premašilo sva očekivanja naučnika: „Ovo otvara nova vrata na praistoriji“.

Iako bi otkriće tako velike, netaknute pećine moglo dovesti istraživače i turiste u region, Martin Lerma je pozvao ljude da daju stručnjacima vremena da završe svoje istraživanje.

„Moramo da zapamtimo da je ono što držimo u rukama netaknuto prirodno blago - i tako treba da ostane“, poručio je profesor Lerma.