Nobelova nagrada za hemiju pripala Šarplesu, Meldalu i Bertocijevoj

Šarples i Meldal su postavili temelje za funkcionalni oblik hemije – hemiju klikova – u kojoj se molekularni gradivni blokovi spajaju brzo i efikasno. Bertocijeva je iskoristila ovaj oblik hemije u novim oblastima i počela da je primenjuje na živim organizmima.

Beri Šarples – kome je ovo druga Nobelova nagrada za hemiju – prvi je pokrenuo ova istraživanja. Oko 2000. godine skovao je koncept hemije klikova, koji je oblik jednostavne i pouzdane hemije, gde se reakcije dešavaju brzo i izbegavaju se neželjeni nusproizvodi.

Ubrzo nakon toga, Morten Meldal i Beri Šarples – nezavisno jedan od drugog – predstavili su ono što je sada krunski dragulj klik hemije: acid-alkin cikloadiciju katalizovan bakrom. Ovo je elegantna i efikasna hemijska reakcija koja je sada u širokoj upotrebi. Između mnogih drugih upotreba, koristi se u razvoju farmaceutskih proizvoda, za mapiranje DNK i stvaranje materijala koji više odgovaraju svrsi.

Karolin Bertoci podigla je klik hemiju na novi nivo. Da bi mapirala važne ali neuhvatljive biomolekule na površini ćelija – glikane – razvila je reakcije klika koje rade unutar živih organizama. Njene bioortogonalne reakcije se odvijaju bez narušavanja normalne hemije ćelije.

Ove reakcije se sada koriste globalno za istraživanje ćelija i praćenje bioloških procesa. Koristeći bioortogonalne reakcije, istraživači su poboljšali ciljanje lekova protiv raka, koji se sada testiraju u kliničkim ispitivanjima.

Karolin R. Bertoci, rođena 1966. u SAD. Doktorirala 1993. na Univerzitetu Berkli, Kalifornija, profesor na Univerzitetu Stanford, Kalifornija, SAD.

Morten Meldal, rođen 1954. u Danskoj. Doktorirao 1986. na Tehničkom univerzitetu u Danskoj, Lingbi. Profesor na Univerzitetu u Kopenhagenu, Danska.

K. Bari Šarples, rođen 1941. u Filadelfiji, Pensilvanija, SAD. Doktorirao 1968. na Univerzitetu Stanford, Kalifornija, Profesor na Institutu za biomedicinske nauke, La Džola, Kalifornija, SAD.