Srpski astronomi u korak sa svetskim otkrićima, u pripremi Muzej astronomije

Astronomi, kako profesionalci, tako i amateri, posvećuju svoje živote posmatranju  i tumačenju predmeta i pojava na nebu. Najznačajnija naučna otkrića upravo su doprinos svetske astronomske zajednice.

„Mesto naših astonoma u njoj je vrlo značajno iako se o tome malo zna. Naši astronomi prate sve tokove zahvaljujući razgranatoj saradnji sa naučnicima iz drugih zemalja. Rezultat toga je veliki broj objavljenih radova u prestižnim međunarodnim časopisima", kaže Jelena Kovačević Dojčinović iz Astronomske opservatorije Beograd, u razgovoru za Radio Beograd 1,  povodom Dana astronoma Srbije.

Dodaje da smo, zahvaljujući velikom teleskopu „Milanković" uključeni u mnoge međunarodne projekte. Jedan od takvih uskoro počinje, i na njemu je angažovano više stotina naučnika.

"Large Synoptic Syrvey Telescope" je, inače, jedan od najambicioznijih astronomskih projekata današnjice. Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja je od početka uključena u njega. Startuje uskoro u Čileu. Cilj je da se snimi 32 milijarde galaksija i zvezda, kako bi se shvatila struktura vasione i njena evolucija.

Svetska astronomska zajednica mnogo očekuje i od svemirskog teleskopa „Džejms Veb" koji je, kao satelit, lansiran krajem prošle godine. „On bi trebalo da omogući da se vide najudaljeniji i najstariji objekti u vasioni, i da objasni nastanak galaksija i zvezda", objašnjava sagovornica Magazina na prvom. 

Kao najznačajnija otkrića novijeg datuma ističe fotografiju super-masivne crne rupe u jezgru jedne galaksije. Zahvaljujući njoj prvi put je posmatrački dokazano nešto što je  do tada bila samo teorija.

Revolucionarno je i otkriće naše naučnice iz 2020. godine. Reč je o mreži tzv. auto-puteva kroz Sunčev sistem kojima će se ubuduće mnogo brže putovati. Time je dr Nataša Todorović dodatno podigla renome Astronomske opservatorije Beograd, jedne od nastarijih i najuspešnijih naučnih institucija u Srbiji.

Astronomska opservatorija Beograd se danas bavi atraktivnim stvarima: aktivnim galaktičkim jezgrima, gravitacionim sočivima, dvojnim višestrukim zvezdama... Kao takva, ona je odlična osnova za buduća istraživanja i razvoj kosmičkih nauka i tehnologije.

Jelena Kovačević Dojčinović naglašava da kosmički programi nisu više privilegija velikih i bogatih država. To se smatra zalogom za budućnost i zbog toga bi trebalo obezbediti više kadra i finansija za njihovu realizaciju. Ona navodi primere Slovenije koja je lansirala dva satelita i Bugarske  koja unapređuje industriju za kosmička istraživanja.

U međuvremenu aktivno se radi na popularizaciji astronomije i na animiranju velikog broja amatera. Krajem godine planira se otvaranje Muzeja astronomije.

„To bi bio ne samo edukativni doprinos, već se očekuje da unapredi kulturnu i turističku ponudu Beograda. U njemu će biti izloženi instrumenti korišćeni u dvadesetom veku, a najimpresivniji će, svakako, biti veliki refraktor smešten u kupoli", zaključuje Jelena Kovačević Dojčinović.