Kulturni sloj nalazišta Vinča važan za svetsku arheologiju

Vinča – jedno od najznačajnijih praistorijskihnalazišta u jugoistočnoj Evropi, krije devet metara debeo sloj u kojem su zabeležene gotovo sve etape života na ovom mestu.

Od 2010. godine traju napori da se deo nalazišta koji je pogođen klizištem istraži, a na izložbi su prikazani rezultati rada interdisciplinarnog tima kako bi se spasili vredni podaci i predmeti.

„Veliki deo terena je pao, možda i za dva metra, u odnosu na prvobitnu poziciju, što znači da su kulturni horizonti ovde u potpunoj nesrazmeri sa onim što je na nepokrenutom delu terena. A Vinča je toliko važna za svetsku arheologiju. Upravo Vinčin kulturni sloj koji mi tu imamo, on pomaže arheolozima da shvate gde se tačno nalaze u tom neolitu jugoistočne Evrope. Zbog toga je to toliko važno“, naglašava prof. dr Nenad Tasić, arheolog i koautor izložbe.

Izložbu čine dve celine. Jedna prikazuje metodologiju i procedure koje su primenjene u okviru zaštitnih iskopavanja, dok su u drugoj celini izdvojeni najznačajniji i najzanimljiviji rezultati istraživanja, poput nove površine i najmlađih slojeva gde su otkrivene nekropole iz srednjeg veka.

„Bili smo u prilici da iskopamo i istražimo preko 300 grobova, odnosno 300 individua, sa svim onim što čini nekropole, a to je najčešće nakit. Pored toga, imamo i neke jasne i definisane kontekste iz perioda praistorije. Bili smo u prilici da istražimo jednu neolitsku kuću, ali su predmeti iz metalnog doba, odnosno iz bakarnog i bronzanog doba na koje nailazimo, zato što tragovi života iz tog perioda postoje na lokalitetu Vinča“, navodi Kristina Penezić, arheolog i koautor izložbe.

Izložba „Projaket Vinča: Novi arheološki izazovi“ biće otvorena do 30. aprila.