Vodonik je budućnost civilizacije, glavni sastojak univerzuma, energetski oslonac zelene energije

Vodonik ima sjajna svojstva – sagorevanjem oslobodi tri puta više energije od tečnih goriva. U tom procesu ne oslobađaju se otrovni gasovi već samo vodena para. Ipak, za sada, vodonik se najviše koristi za prečišćavanje tečnih goriva, proizvodnju đubriva, u prehrambenoj industriji.

„Vodonika nema kod nas, a u svemiru ga ima puno. Mi moramo da ga proizvedemo. Da bismo ga proizveli, potrebna je energija, i kako god okrenete, više potrošite nego što dobijete. Ali vodonik je nešto što može da čuva energiju i da je lako prebacuje iz jednog vida u drugi. Dakle, imate gas, pretvorite ga u struju, struju u vodonik, a vodonik opet u struju", istakao je Miroljub Adžić, predsednik Akademije inženjerskih nauka Srbije.

Drugi razlog za primenu vodonika je zaštita životne sredine. Zbog toga su prethodnih godina razvijene države radile na strategiji primene vodonika u energetici. Zasad prednjače Japan, Kina, bogate države EU. Naša zemlja hvata priključak nacrtom Vodonične strategije, na čemu rade Mašinski i Tehnološki fakultet, instituti „Mihajlo Pupin”, IHTM i „Vinča” u saradnji sa domaćim kompanijama.

„Strategija mora da obuhvati sve elemente koji su važni za upotrebu vodonika, počevši od kapaciteta proizvodnje, skladištenja, transporta, obrazovanja – tu je vrlo važna uloga obrazovnih institucija, jer godinama nismo školovali kadrove za to i imamo male kapacitete", rekao je Vladimir Popović, dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu.

Takođe je istakao da je vrlo važno za državu da se napravi diverzifikacija izvora energije. To znači mogućnost dobijanja energije iz više izvora, jer je energija koja se dobija iz solara ili vetra vrlo nestabilna; vidimo situaciju koja se dešava u zemljama EU i moramo imati i rešenje B.

Vodonik se uglavnom dobija iz prirodnog gasa, pri čemu se oslobađa ugljen-dioksid. Cilj je da se za njegovu proizvodnju koriste voda i višak energije iz solarnih elektrana i vetroparkova.

„Kod primene vodonika vrlo je važan ekonomski razvoj. Jer nije bitno samo koliko ćemo vodonika proizvesti, već je vrlo važno sve što se dešava oko vodonika – a to je ekonomski razvoj države, razvoj naučnih kapaciteta", rekao je Vladimir Popović, dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu.

„Činjenica je da bi Srbija trebalo mnogo više da se pozabavi time; da se pozabavi školovanjem kadrova, inženjera, naukom, istraživačima. Naša škola je bila poznata za gorivne ćelije i mogli bismo mnogo da doprinesemo na tom polju", napomenuo je Miroljub Adžić, predsednik Akademije inženjerskih nauka Srbije.