Kada će čoveku, uz pomoć koktela lekova, kao gušteru rep, moći da izraste nova noga

Istraživači u Sjedinjenim Američkim Državama objavili su da su uspeli da pokrenu ponovni rast amputirane noge kod afričke žabe s kandžama (ksenopus laevis) što su opisali kao „korak bliže novom cilju regenerativne medicine".

Tehnika koju je koristio tim naučnika, sa sedištem na Institutu Vis Univerziteta Harvard i Univerzitetu Tafts, uključivala je primenu mešavine pet lekova.

Koktel je primenjivan tokom 24 sata, i nakon 18 meseci, novi ud je bio skoro potpuno funkcionalan. Žabe, koje žive u vodi, mogle su da plivaju i reaguju na dodir. Takođe im je naraslo nekoliko prstiju, ali ne i opna između njih.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Science Advances.

„Rezultati su impresivni i uzbudljivi. Žabe ove vrste su negde između daždevnjaka kojima skoro savršeno izrasta ud, i sisara kojima se stvara ožiljak nakon amputacije", rekao je Džejms Monagan, vanredni profesor na Odseku za biologiju na Univerzitetu Nordistern.
Tim naučniika je saopštio i da činjenica da samo kratko izlaganje lekovima pokrenulo višemesečnu regeneraciju sugeriše da žabe - a možda i druge životinje - imaju uspavane regenerativne sposobnosti koje se mogu pokrenuti u akciju.

„Neposredna primena ove metode na ljude je malo verovatna, ali ipak, ovaj rad je uzbudljiv jer pokazuje da se endogeni regenerativni procesi mogu poboljšati kratkom primenom koktela lekova", rekao je Monagan.

„Strategija koju je tim koristio oslanjala se na pokretanje uspavanih mehanizama u telu žabe i mislim da je sada trenutak da se pokrene nova etapa regenerativne medicine. Meni je cilj da pronađemo stimulanse koji su okidači regeneracije", rekao je autor studije Majk Luin.

Isprobavanje kombinacija lekova 

Lekovi i sredstva koji su u ovom radu sa žabama korišćeni, su sadržali molekule važne za razvoj udova i oni koji imaju antiinflamatorna svojstva. Luin je rekao da je to prvi koktel koji je isproban, i da je moguće da drugačija kombinacija lekova i faktora rasta može imati bolje rezultate.

„Novi ekstremiteti koji rastu kod žaba zahvaljujući koktelu lekova i drugih supstanci koje podstiču regenereaciju, slični su originalnim ekstremitetima, imaju i izrasline koje liče na prste iako nisu dovoljne dužine. I struktura se malo razlikuje, a nema ni kožice uzmeđu tih izraslina. Moramo još da radimo", dodao je Luin.

Istraživački tim je koristio ovu tehniku na više od 100 žaba, ali rezultati „nisu bili zadovoljavajući u svakom slučaju". Luin je rekao da žabe nisu u velikoj meri identične kao laboratorijski miševi, što bi moglo biti faktor, ili je bilo nedoslednosti u kompletnoj operaciji.

Sledeća faza istraživanja bi testirala tehniku na sisarima kao što su miševi.

S druge strane Ešli Sajfert, profesorka biologije na Univerzitetu u Kentakiju koja proučava regeneraciju životinja, ali koja nije bila uključena u istraživanje, rekla je da napredak postignut u protetici pruža više nade nego regeneracija udova za ljude sa amputiranim udovima koji su izgubljeni zbog traume ili bolesti poput dijabetesa.

„Da li ćemo jednog dana moći da regenerišemo ljudsku nogu ili ruku? Verovatno, ali koliko dugo treba da čekamo nemoguće je predvideti", rekla je Sajfert.