Kletva na antičkoj vazi iz Atine

„Posuda prokletstva" iskopana je 2006. godine, ali ju je tek nedavno analizirala i dešifrovala Džesika Lamont, profesorka klasičnih nauka na Univerzitetu Jejl. Pronađena je zajedno sa novčićem ispod poda komercijalne zgrade koju su koristile tadašnje zanatlije na atinskoj Agori. Kroz nju je bio zabijen gvozdeni klin. „U posudi su bile glava i zadnje noge mladog pileta", napisala je profesorka Lamont u članku objavljenom u časopisu Hesperia.

Kletva „vezivanja"

„Sve spoljašnje površine vaze bile su prekrivene tekstom. Prvobitno su nosile više od 55 imena, ali su mnoga od njih danas očuvana samo u fragmentima", navodi Lamontova, napominjući da grčki zapisi sadrže reči koje mogu značiti „mi vezujemo". Verovatno su klin i pileće kosti bili deo kletve, ako se ima u vidu da su klinovi bili uobičajeni „alat" za bacanje uroka. „Imali su inhibirajuću moć i simbolično su imobilisali ili umanjivali sposobnosti žrtve", kaže profesorka Lamont.

Žrtvovano pile nije bilo starije od sedam meseci, a ljudi koji su oko 300. g. p. n. e. bacili taj urok možda su želeli da „nemoć i nesposobnost pileta da se zaštiti" prenesu na ljude čija su imena ispisali na posudi, veruje Lamontova. Dodaje da prisustvo ostataka pileta u vazi sugeriše da su „zavrtanjem i probijanjem glave i nogu te životinje sastavljači kletve želeli da onesposobe iste te delove tela kod ljudskih žrtava".

„Taj ritualni ansambl spada u sferu atinskih 'uroka vezivanja' i imao je za cilj da 'veže' ili inhibira fizičke i kognitivne sposobnosti imenovanih pojedinaca", ističe Džesika Lamont. Vaza je bila položena u blizini pogrebnih lomača sa ostacima životinja, što je moglo da poveća snagu kletve.

Tužba kao povod za urok

Analiza rukopisa ukazuje da su najmanje dve osobe ispisale imena na posudi. „Urok su sastavili ljudi koji su nesumnjivo znali kako se baca moćna kletva". Iako se ne zna zašto su je toliko detaljno razradili, profesorka Lamont zaključuje po velikom broju imena da je povod najverovatnije bila predstojeća tužba.

Kreatori kletve naveli su u njoj sve svoje protivnike, uključujući i svedoke, pristalice i članove porodice suprotne strane. Suđenja su u to vreme bila deo svakodnevice u Atini i privlačila su veliku pažnju javnosti.

Lokacija na kojoj je pronađena vaza - zgrada koju su koriste zanatlije - ukazuje da je u pitanju možda bio radni spor. „Urok su mogle baciti zanatlije koje su radile u toj radionici, možda uoči suđenja u vezi sa sukobom na radnom mestu", pretpostavka je Džesike Lamont.

Druga mogućnost je da je kletva bila povezana sa konfliktom koji je zahvatio Atinu pre oko 2300 godina. Posle smrti Aleksandra Velikog, 323. g. p. n. e., Makedonsko carstvo se raspalo, a njegovi zvaničnici i generali borili su se za vlast. Istorijski podaci pokazuju da je to bilo razdoblje opsada, ratova i nestabilnih političkih saveza i da se nekoliko frakcija borilo za kontrolu nad Atinom.