Kovid 19 – panika pogoršava kliničku sliku

Jedan od njih je i prim. dr sc. med. Nebojša Mitrović, opšti hirurg, docent na Katedri hirurgije sa anesteziologijom Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, s kojim smo razgovarali za Portal RTS-a. Od početka epidemije obavlja funkciju koordinatora Kovid bolnice KBC Zemun. Više od godinu dana direktno je uključen u lečenje najtežih slučajeva infekcije, zbog čega je odlikovan Zlatnom medaljom za zasluge Republike Srbije za borbu protiv kovida 19.

Prošlo je godinu dana od pojave virusa. Mnogo toga smo naučili, ali i dalje ima dosta nepoznanica. Vi ste hirurg - da li vam je ta specijalizacija pomogla da iz drugog ugla posmatrate virus i posledice koje ostavlja?

- Svi smo mi, pre svega, lekari, doktori medicine, i to nikako ne bismo smeli da zaboravimo, bez obzira na to kojom se specijalnošću bavimo. Igra slučaja, ali i moj karakter i temperament su doprineli da sam se od završetka studija u kontinuitetu bavio opštom medicinom - kroz staž, volontiranje, različita uposlenja, vojni rok, angažovanje u sportu, lečenje porodice, prijatelja... Želeo sam da što više znam i pomognem, i učio sam, radio na sebi i time stekao praktično medicinsko iskustvo.

Hirurgija je nešto posebno, to nije profesija, već način života. Tamo gde je ona iskrena i prava, pruža ogromnu satisfakciju, ali i traži celog čoveka. Hirurzi su pragmatični, brzi, svakodnevno testiraju sopstveno strpljenje i donose bezbroj odluka. Mislim da su hirurzi u borbi sa kovidom dali svoj pečat, kako u lečenju tako i u organizaciji celokupnog zdravstvenog sistema u ovim vanrednim okolnostima. Naravno, o svemu tome neka sudi naučna i stručna javnost, kao i naši pacijenti.

Dug period borbe nije uspeo da nas prilagodi bolesti i novom stanju. Kod mnogih se i dalje javlja ili panični strah ili odsustvo straha. Kako da se čovek ponaša u globalnoj pandemiji i svetu prepunom informacija?

- Da ne ulazimo u domen filozofije, ali strah je osećanje, i kao takvo, neophodno je da bude kontrolisano. Iskustvo stečeno posmatranjem pacijenata obolelih od kovida tokom ove godine, pokazalo je da nekontrolisan ili panični strah i sve reakcije koje izaziva kod pacijenata, pogoršavaju kliničku sliku i otežavaju ishod lečenja. Šta reći o odsustvu straha, osim da izlazi iz okvira racionalnog ponašanja.

Da li danas, kada vidite nečije stanje na početku obolevanja, možete znati kako će se bolest razvijati?

- Apsolutno ne. Iskustvo nas je naučilo da je ova bolest nepredvidiva, da ima svoj tok koji mi ne možemo prekinuti, ali ukoliko postoji kontinuitet praćenja stanja i tegoba, može se reagovati u pravom trenutku, sa terapijom koja nam je na raspolaganju, čime odnosimo prevagu i pomažemo ozdravljenje pacijenata.

Ono što znamo jeste da su hronični bolesnici izloženiji virusu: da je najčešća upala pluća. Posle godinu dana, da li se jasno vidi po čemu se upala pluća izazvana virusom SARS-CoV-2 razlikuje od drugih upala? Da li obostrana upala nužno znači i velike ili trajne posledice na plućima?

- Ne slažem se u potpunosti sa vama jer su hronični bolesnici izloženiji bilo kojoj infekciji, čak i običnoj prehladi, u poređenju sa ostalim delom populacije. Moramo shvatiti da su svi izloženi ovom koronavirusu i da postoji mogućnost da se oboli bez obzira na pol, starost, rasu... Znači, virus ne bira. Ono što karakteriše kovid pneumoniju jeste veoma brz početak i razvoj promena na plućima, naročito u toku poslednjeg talasa, kada smo se sretali sa razvijenim upalama pluća već drugog-trećeg dana bolesti, što je na početku pandemije bilo karakteristično za drugu nedelju.

Takođe, rendgenska i skenerska slika ne moraju uvek da budu u skladu s kliničkom slikom, i to je ono što unosi paniku kod pacijenata. Na primer: pacijent je imao tegobe, temperaturu, kašalj, slabost i nije se javljao lekaru. Posle sedam dana dolazi na kontrolni pregled - nema više tegobe ni temperaturu, opšte stanje mu je dobro, saturacija uredna, ali uradi se skener ili rendgen pluća koji pokaže obostranu upalu. Lekar je u obavezi da ga pošalje u kovid bolnicu, ali nema potrebe za panikom, kao ni za specifičnim lečenjem, jer klinička slika nije u korelaciji sa rendgenskim nalazima. Viđali smo veoma opsežne promene na plućima sa veoma dobrim opštim stanjem, kao i potpune regresije takozvanih belih pluća.

Da li su češće manifestacije i promene na srcu nego na drugim organima?

- To su sve pitanja za ozbiljniju naučnu analizu. Nakon što epidemija prođe i rezultati se adekvatno prikupe i obrade, imaćemo odgovore na sva ta pitanja. Za sada nam ostaju pretpostavke na osnovu jednogodišnjeg iskustva i oko osam-devet hiljada hospitalizovanih pacijenata u KBC Zemun. Najčešće su manifestacije na plućima. Sretali smo se i sa ranim miokarditisima, ali su kardiološke, vaskularne, nefrološke i neurološke komplikacije ipak specifične za period rehabilitacije. Ne zaboravite da pacijent koji oboli od kovida „ima pravo" da naknadno oboli od bilo koje druge bolesti, kao i da mu bude neophodno hirurško lečenje.

Da li su saznanja do kojih su došli naši medicinski radnici u borbi protiv kovida doprinela i stranim kolegama u njihovom radu i kako vidite leto pred nama?

- Naravno da su naša iskustva, koja su za uvažavanje, doprinela i stranim kolegama, kao i sveobuhvatnoj borbi protiv pandemije. Koliko je to bilo u našoj moći, shodno prevelikim obavezama i praktičnom radu, naša ustanova KBC Zemun je podelila iskustva i uzela učešće u međunarodnim studijama koje se bave praćenjem i lečenjem kovida 19, tako da smo već objavili radove u prestižnim časopisima. Ako ovu situaciju shvatimo kao „rat svetova", mi u Srbiji smo samo jedan bataljon, veoma dobro organizovan, koji radi prema instrukcijama, protokolima i informacijama iz sveta, a koje nam se dostavljaju preko naših nadležnih ustanova. Zahvaljujući tradiciji i nacionalnom identitetu u vanrednim situacijama, veoma smo složni i maksimalno angažovani, a zahvaljujući resornom ministarstvu i pratećim službama, opskrbljeni opremom, lekovima i svim potrebnim sanitetskim materijalom za ovu borbu, koja i dalje ima nepredvidiv ishod.