Bakterije uspevaju i oblik da promene da bi se odbranile od antibiotika, utvrdili naučnici

Bakterije koriste razne trikove kako bi preživele u svetu prepunom raznih antibiotika. Neke uzimaju novi genetski materijal od drugih bakterija i tako stiču imunitet, a neke mutiraju u sve otpornije sojeve. Naučnici sada znaju da bakterije koriste i strategiju promene oblika.

Naučnici odavno znaju za gotovo sve strategije koje bakterije koriste kako bi se oduprle antibioticima, a sada su zabeležili još jednu – menjanje oblika.

„Otkrili smo da bakterija Caulobacter crescentus može da povrati svoju stopu rasta i izvede dramatičnu promenu svog oblika. Kada smo uklonili antibiotik, ćelije su se, posle nekoliko generacija povratile su svoj izvorni oblik“, navode autori studije u svom izveštaju.

Još 2019. godine druga grupa istraživača zabeležila je nešto slično – da bakterije menjaju svoj oblik kako bi izbegle da ih pogodi antibiotik u ljudskom telu.

Ali u ovom slučaju, bakterije su menjale oblik celog ćelijskog zida kako bi se zaklonile od leka, dok su u novom istraživanju, naučnici utvrdili da ćelijski zid ostaje netaknut, ali da se dramatično rasteže i formira novi oblik, kao slovo S.

Istraživači sa Univerziteta „Karnegi Melon“, Londonskog koledža i Univerziteta iz Čikaga, prikupili su uzorke bakterije C. crescentus koja obično nastanjuje slatkovodna jezera i potoke i uzorku dodali malu količinu antibiotika širokog spektra.

Količina antibiotika nije bila dovoljna da ubije većinu bakterija, ali je usporila njihov rast. Posle, otprilike, deset genracija koje su bile izložene niskim vrednostima antibiotika, C. crescentus je počeo fizički da se menja – da se širi i savija u obliku slova S. To im je bilo dovoljno da povrate brzinu rasta.

Kada su naučnici uklonili antibiotik, bakterija se posle nekoliko generacija vratila u svoj izvorni, duguljasti oblik, piše Sajens alert.

Stručnjaci smatraju da je povećanjem zapremine, bakterija unutar sebe uspela da razredi količinu antibiotika, a da je promenom oblika smanjila obim površine i zapremine, propuštajući manje antibiotika kroz ćelijski zid.

„Ovi rezultati pokazuju novi mehanični način prilagođavanja koji bakterije mogu da iskoriste kako bi suzbile delovanje antibiotika“, dodaju istraživači.

S obzirom na rastuću otpornost na antibiotike i pojavu superbakterija koje napadaju razne vrste živih bića, od ljudi do delfina, važno je razumeti kako sve bakterije razvijaju otpornost na lekove.

Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Nejčr fiziks.