Moderni psi potiču od pet pasmina iz vremena ledenog doba

Naučnici su otkrili da je pet različitih grupa pasa već postojalo na kraju poslednjeg ledenog doba, a neke njihove osobine i danas imaju naši kućni ljubimci, piše britanski Gardijan.

„Ako prošetate parkom u Vimbldonu, prilično je verovatno da ćete naići na pse koji imaju pomalo različitu istoriju, koja vodi unazad 11.000 godina i to u različite krajeve sveta“, rekao je dr Pontus Skoglund, koautor studije i direktor laboratorije za drevnu genomiku na Institutu „Fransis Krik“ u Londonu.

U časopisu Sajens (Science), Skoglund i njegove kolege navode kako su sekvencirali 27 drevnih genoma pasa koji su živeli na teritoriji Evrope i Sibira, starih 800 do 11.000 godina.

Rezultati ukazuju na to da je na kraju poslednjeg ledenog doba postojalo najmanje pet genetski različitih grupa pasa, što sugeriše da se poreklo naših psećih saputnika proteže dublje kroz istoriju.

Međutim, izgleda da sve grupe potiču od jednog zajedničkog pretka, što ukazuje na to da je pripitomljavanje moglo nastati iz jedne populacije drevnih vukova.

Istraživači su došli do dodatnih veoma interesantnih otkrića kada su upoređivali svoje rezultate sa DNK materijalom modernih pasa. 

Pasmine poreklom iz Evrope, poput nemačkog ovčara ili irskog terijera, izgleda da potiču od mešavine dve drevne vrste u odnosu približno 50:50 odsto. U pitanju su grupe starih pasa sa Levanta, odnosno sa teritorija zemalja koje leže uz obale istočnog Mediterana – Grčke, Turske, Sirije, Libana, Izraela, Jordana i Egipta, i iz severne Evrope.

„Ti preci su se okupili u Evropi, verovatno kada su prvi uzgajivači stoke i poljoprivrednih kultura došli u Evropu, doveli svoje pse i upoznali pse koji su već bili tamo“, rekao je Skoglund za Gardijan.

„Pasmine u Evropi danas se genetski manje razlikuju od dve u praistoriji, jer imaju manje duboku istoriju koja se ne proteže hiljadama godina unazad“, istakao je Skoglund i primetio da je veštačka selekcija dovela do pasmina sa određenim osobinama.

Naučni tim je otkrio da, iako je DNK savremenih evropskih pasa doprineo pasminama širom sveta, tragovi ostalih grupa iz ledenog doba i dalje su prisutni. To uključuje čivave, rasu sa korenima u Meksiku.

„Tokom perioda kolonijalizma, savremene evropske rase proširile su se širom sveta, zbog čega vidimo da je čivava uglavnom tog porekla“, rekao je Skoglund i dodao da četiri odsto DNK čivave potiče iz ledene grupe iz drevne Amerike.

Slično tome, sibirski haski, iako ima nasleđe savremenih evropskih pasa, takođe sadrži DNK iz ledene grupe iz Rusije, dok rodezijski greben ima poreklo iz druge ledene grupe.

Naučnici su takođe koristili ljudske i pseće genetske podatke kako bi istražili da li su psi sedeli na jednom mestu dok su se ljudi selili širom sveta.

Rezultati pokazuju da su se u mnogim slučajevima ljudi i njihovi psi selili zajedno, ali to nije uvek bio slučaj. Na primer, dok su se i psi i ljudi kretali sa teritorije Levanta u Evropu tokom poljoprivredne ekspanzije, samo su ljudi posle toga zadržali gene određenih predaka.

„Činjenica da ponekad vidimo da se istorija ne poklapa, mogla bi značiti da bi su se ljudi kretali dok bi ostavljali pse ili bi birali druge vrste pasa, ali to bi moglo biti i zbog dinamike pasa“, objasnio je Skoglund, navodeći trgovinu psima kao drugu mogućnost za ovakve rezultate.

Uprkos novim saznanjima, ostaju brojna pitanja, uključujući i to kada i gde su prvi psi pripitomljeni. „To je ogromna misterija“, naglasio je Skoglund.