Pesnik Vilijam Batler Jejts

Međutim, problem u Irskoj nije bio čisto verske prirode. Postojalo je i pitanje jezika. Osim u nekoliko zabačenih delova zemlje, engleski je bio maternji jezik Iraca u Jejtsovo vreme. Bio je to jezik obrazovanja, vlade i književnosti, a tako je i danas, iako je nacionalizam u međuvremenu mnoge Irce podstakao da uče galski.

Brojni istaknuti diplomci Koledža Triniti, poput Svifta, Edmunda Berka, Olivera Goldsmita, Oskara Vajlda i Semjuela Beketa su redom bili protestanti. Katolike na Koledž Triniti nisu primali sve do 1966. godine, više od pedeset godina od proglašenja nezavisnosti. Jedini način je bio da se preobrate u protestantizam. Svaki katolik koji je pohađao školu odmah je bio ekskomuniciran.

Većina vladajućeg staleža - general guverner koji je živeo u Dablinskom zamku, plemstvo, vlada, obrazovani stalež i javni službenici bili su protestanti. Seljani i takozvana radnička klasa bili su rimokatolici. U očima protestantskih vladara bili su jedva nešto više od pagana i idolopoklonika. Zbog toga su i članovi Jejtsove porodice morali biti protestanti. U tadašnjoj Irskoj porodica nadarenih ljudi, iz kakve je i on potekao, teško je mogla biti drugačija. Jedini irski katolički pisac koji je u to vreme stvarao bio je Džejms Džojs, a i on je Irsku zauvek napustio čim je mogao. Prezirao je Dablin i jezuite koji su ga vaspitali, ali je sećanja na njih proživljavao tokom čitave stvaralačke karijere. Iako je veći deo detinjstva proveo van Irske, a samim tim i van Slajga, pesnik Jejts ga jeoduvek smatrao svojim domom. Otac mu je bio šarmantan čovek, kog je pretežno zanimao materijalni, opipljivi svet. Verovatno je to bio njegov način da se pobuni protiv metafizičkog aspekta religije uz koju je odrastao. Čim se oženio, odustao je od prava i odlučio da se posveti umetnosti. Slikanje je postalo svrha njegovog života.

Kad je Jejts imao petnaest godina, porodica se vratila u Irsku i nastanila u Houtu, severoistočno od Dablina. Hout je lepo mesto i u pesniku je očigledno pobudio inspiraciju. Naime, Jejts je u Houtu napisao svoje prve stihove.

Sa ocem je svakog dana išao u Dablin. Otac je išao u svoj atelje u ulici Jork, u blizini parka Sent Stivens Grin, a dečak u srednju školu „Erazmus" u ulici Harkort. Osetljivom dečaku je centar Dablina sigurno delovao opojno. Istim ulicama je ne tako davno hodio i đakon Svift, čije je delo „Guliverova putovanja" u velikoj meri doprinelo pročišćavanju ljudi od oholosti. Jejts je nastavio da se obrazuje, ali ne na Koledžu Triniti, već u Umetničkoj školi „Metropolitan" u ulici Kildar. Tamo je predavao njegov otac. Izvesno je da je mladi Jejts imao talenta za slikarstvo i crtanje, ali je njega zanimalo nešto drugo. U umetničkoj školi se sprijateljio sa studentom Džordžom Raselom iz okruga Arma, koji je u velikoj meri uticao na mladog pesnika. Rasel je insistirao da ga svi zovu „AE", što su prva dva slova reči „aeon" koja je predstavljala nepoznat i mističan svet koji ga je privlačio. Do kraja života je bio Jejtsov prijatelj i okosnica književnog života u Irskoj u narednim godinama. U to vreme Jejts je ozbiljno počeo da se bavi pisanjem poezije i objavio je dve pesme u Književnom časopisu Univerziteta u Dablinu. Tad je upoznao i buduće vođe irskog nacionalističkog pokreta. Daglas Hajd je posebno zagovarao upotrebu galskog jezika. Džon O'Liri, nacionalistički propagandni govornik, podsticao je Jejtsa i uveo ga u drugi važan poduhvat u piščevom životu - osnivanje Slobodne irske države. Zanimanje za okultno Jejts je produbio poznanstvom s pesnikinjom Ketrin Tajnan. Iako je bila pobožna katolikinja i sama ni po čemu okultistkinja, ona je Jejtsa odvela na seansu na kojoj se sto pomerao, čulo se kuckanje a mrtvi se javili sa onog sveta. Jejtsa je to oduševljenje držalo do kraja života.

Teško je prihvatiti da se Jejts zanimao za okultno, on koji je oduvek uživao u uređenosti, čije su pesme dovedene do savršenstva i naizgled zasnovane na stvarnim životnim iskustvima, na njegovoj ljubavi prema pozorištu, politici, pa čak i na brižljivom uređenju sopstvenog života. Ni Ketrin Tajnan nije mogla da prihvati tu stranu njegove ličnosti, pa se zbog njegove fanatične opčinjenosti duhovnim svetom na kraju udaljila od njega. Porodica se tad vratila u London, književnu prestonicu engleskog govornog područja i Jejtsovo boravište tokom narednih dvadesetak godina. Godina je bila 1887, a Jejts je imao dvadeset dve godine. Ubrzo je upoznao Madam Blavacku, ženu koja je osnovala Teozofsko društvo i bila poznata, pa čak i ozloglašena, vidovnjakinja. Madam Blavacka je rođena 1831. godine u porodici ruskih zemljoposednika i od detinjstva je bila zadojena verovanjem u duhove i sujeverjem njenih dadilja skromnog porekla. Bila je neposlušno dete, sklona izlivima besa. Ako nešto ne bi bilo po njenom, obično bi usledili histerični ispadi. Navodno zbog opklade, sa sedamnaest godina se udala za gospodina Blavackog, kom je tad bilo šezdeset godina. Brak nikad nisu konzumirali, a ona je posle tri meseca napustila i Blavackog i Rusiju. Uz finansijsku podršku svog oca, pukovnika, putovala je svetom i očaravala ljude svojim vidovnjačkim moćima. Kao i mnogi drugi širom sveta, od Njujorka do Kalkute, Jejts je postao njen vatreni obožavalac. Jejts je sve to vreme pisao poeziju.

Časopis „Ležer Auer" bio je prvi koji je u Engleskoj objavio njegovu pesmu. Pesma „Kralj Gol" je odisala Jejtsovim karakterističnim stilom, a poznavaoci su već tad prepoznali naročitu vrstu magije koju će on u narednim godinama istkati oko poezije na engleskom jeziku. Iako je hodao ulicama Londona, njegovo srce je pevalo o mističnim izmaglicama Irske. Tako je bilo celog njegovog života. Kako je jednom prilikom izjavio, njegova poezija je dodirivala najdublje kutke čitalačkih srca. Zbirka „Ošinova lutanja i druge pesme" objavljena je početkom 1889. godine i Jejts se odmah zabrinuo za prodaju i prijem ovog njegovog dela. Zbirka je naišla na dobar prijem i u Londonu i u Dablinu. Tad je u njegov život ušla Mod Gon. Došla je da upozna njegovog oca i zanimala se za irski nacionalistički pokret. Iako je njena majka imala englesku plemićku titulu a otac joj je bio pukovnik u engleskoj vojsci, Mod je bila prava irska revolucionarka. Bila je lepa, šarmantna, pametna i talentovana i potpuno je očarala Jejtsa. Nažalost, ona je u njemu videla idealno oruđe za svoj poduhvat oslobođenja Irske od engleskog jarma. Delila je njegovo zanimanje za spiritualizam. Recimo, s vremena na vreme bi simbolično puštala ptice iz kaveza, ali njegova ljubav je nije zanimala. Onda kad on nije pisao pesme o irskom nacionalizmu kakve je ona želela, postajala je izrazito hladna prema njemu. Pa, ipak, on je neko vreme bio sasvim opčinjen njom i izvesno je da mu je poslužila kao inspiracija za nekoliko lepih ljubavnih pesama. Irski narod je i dan-danas smatra anđelom svetlosti. Jejtsov talenat je ubrzo priznat i on je postao ključna ličnost književnog sveta u Londonu. Upoznao je Oskara Vajlda, koji ga je podržavao, a 1891. godine je osnovao Irsko književno društvo sa ograncima u Londonu i Dablinu. Mod Gon je i dalje uticala njega i poslužila mu je kao inspiracija za prvu dramu. „Kontesa Katlin" je premijerno izvedena tek 1899. godine zbog mnoštva političkih i verskih kontroverzi.

U međuvremenu, Jejts je 1894. godine napisao i producirao još jedan dramski komad „Zemlja koju srce želi". U poetskom smislu je bio izvanredan, ali je scenski bio gotovo neizvodljiv, jer je zahtevao glavnu glumicu sa darom za glumu, ples i recitovanje poezije. Pa, ipak, ovaj komad je zabeležio manji uspeh. Jejtsova drama „Kontesa Katlin" bila je jedna od prvih postavki u pozorištu. Krenuli su s probama u Londonu sa Engleskinjom Mej Viti u glavnoj ulozi, ali su ubrzo nastale kontroverze. Kružile su glasine da je predstava jeres, a irski kardinal je objavio da nijedan katolik ne treba da je gleda. Od grupe studenata je stiglo protestno pismo, a Jejtsu su i njegovi katolički prijatelji uskratili podršku. Jejts je jedne večeri pozvao policiju kako bi se postarala da ne bude nereda. Tokom čitavog izvođenja publika je trupkala i vikala u znak protesta i podrške, ali je sve to Jejtsa i čitavo pozorište dovelo u žižu javnosti. On je ipak nastojao da pokrene irsko pozorište, pa su protivljenja ubrzo utihnula. Na kraju je pozorište „Ebi", kasnije nazvano po ulici u kojoj se nalazilo, ipak osnovano, a Jejts je stekao ugled kao pristalica irske nacionalističke obnove.

Pesma „Uskrs 1916", koju je napisao nekoliko nedelja posle ustanka, jedna je od njegovih najdirljivijih pesama. U narednih nekoliko godina, sve do proglašenja nezavisnosti 1923. godine, Jejts je za Irce bio glasnogovornik njihove borbe. Godine 1917. Jejts se oženio Engleskinjom Džordži Hajd - Liz. Svi njegovi irski prijatelji su je prihvatili i brak im je bio srećan. Od 1910. godine, kad je objavio zbirku „Odabrane pesme", Jejts je primao državnu penziju iz budžeta engleske vlade. On i Džordži su dobili dvoje dece. Godine 1922. kupili su kuću na adresi Merion Skver broj osamdeset dva u Dablinu. Jejtsov prijatelj iz školskih dana, pesnik A.E, živeo je u susednoj kući. Jejts je tad već uživao veliki ugled. Situacija u Irskoj je dostigla tačku ključanja, i ubrzo je došlo do proglašenja Slobodne Države Irske i nezavisnosti od Velike Britanije. Početkom 1923. godine Jejts je postavljen za senatora. Do kraja njegovog dugog života, Jejtsa su Irska i ostatak sveta donekle smatrali začaranim bićem. Nekoliko puta je posetio Sjedinjene Države, gde je održao uspešna predavanja o svojoj poeziji. Nastavio je da podržava pozorište. Čak je za potrebe pozorišta „Ebi" preveo Sofoklovo delo „Edip na Kolonu". Branio je Šona O'Kejsija kad je njegov komad „Plug i zvezde" naišao na oštre kritike publike.

U starosti mu je zdravlje bilo narušeno, pa se porodica preselila u Italiju, a zatim i na jug Francuske, da bi se sklonila od vlažne klime. U januaru 1939. godine Jejts je preminuo u Rokbrunu na Azurnoj obali, gde je i sahranjen. Godine 1948. njegove ostatke su preneli u Dramklif, u okrugu Slajgo. On danas počiva u podnožju Ben Balbena, gde je prvi put iskusio misteriju ove drevne zemlje i osetio potrebu da svojom izuzetnom poezijom prosvetli živote svojih zemljaka.

Priredila:Tanja Čanić-Mlađenović