Između nauke i pseudonauke, Muzej alhemije

U podrumu jedne stambene zgrade, u samom centru grada, višefunkcionalna alhemičarska radionica povezana je podzemnim tunelima sa ključnim tačkama starog i vladarskog dela Praga: Starim gradom, Kasarnama i Praškim dvorcem. To je postala osnova za mali muzej Zrcadlo alchymie (lat. Speculum Alchemiae), Ogledalo alhemije, koji posetioce upoznaje sa tajnom, okultnom istorijom grada.

Između nauke i pseudonauke

U 16. veku Prag je bio domovina Rudolfa Drugog (1552‒1612), cara Svetog rimskog carstva. Rudolf Drugi je bio veliki pokrovitelj umetnosti i nauke. Sve do svoje smrti nastojao je da Prag postane jedan od vodećih centara naučnog istraživanja i umetničkog stvaralaštva u Evropi. U to vreme bio je domaćin vodećim naučnicima, filozofima i umetnicima. Pored interesovanja za nauku, bio je pokrovitelj alhemičara. U 16. veku, vremenu renesanse i eksplozije čovekove radoznalosti, nije postojala oštra granica između nauke i pseudonauke: alhemije, astrologije, kabale...

Iako je alhemija smatrana legitimnom naučnom disciplinom, Rudolf Drugi je za mesto alhemijske laboratorije izabrao Jevrejsku četvrt. Moguće je da je razlog bio jevrejski misticizam i veća otvorenost za okultne nauke i hermetizam.

U Prag su stizali brojni, danas priznati naučnici tražeći inspiraciju za svoja istraživanja u pseudonauci. Matematičar i astronom Johan Kepler je bio i astrolog. Isak Njutn, pored revolucionarnih doprinosa u oblasti klasične mehanike, provodio je veliki deo svog života u proučavanju alhemije, kao i Robert Bojl, otac savremene hemije.

Među gostima Rudolfa Drugog bio je i Džon Di, engleski matematičar, geograf, astronom, astrolog, okultista, vlasnik najveće biblioteke u Engleskoj, poznavalac mehanike, kartografije i navigacije, algebre, alhemije i kabale. Di je upoznao samoproglašenog medijuma Edvarda Talbota (kasnije Edvard Keli) koji će mu pomoći da napravi novi magijski alfabet. Od tog vremena Di je potpuno zanemario druga zanimanja i posvetio se isključivo alhemijskim i okultnim naukama. Proricanje budućnosti iz kristala i prizivanje duhova koje su Džon Di i Edvard Keli praktikovali, bilo je suviše i za tolerantnog cara Rudolfa koji im je, pod pritiskom rimskog pape, otkazao gostoprimstvo.

Kamen mudrosti u 20. veku

Alhemija više nije prihvaćena kao naučni način gledanja na prirodu, ali postoje istorijski dokazi da su alhemičari, iako nisu uvek shvatali rezultate svojih eksperimenata, dali svoj doprinos nauci, poput fizike i hemije.

Kamen mudrosti (lat. lapis philosophorum) mitska je supstanca koja u kruškolikoj retorti pretvara bakar i kalaj u zlato. On je i sastojak eliksira života koji leči, poboljšava zdravlje i produžava život. Pronalaženje kamena mudrosti i zlata bio je cilj zapadnjačke alhemije, ali su drugi alhemičari kamen mudrosti postavljali u duhovnu sferu. Jedan od najvećih naučnika 20. veka, Karl Gustav Jung proučavao je alhemijske simbole i kamen mudrosti doveo u vezu sa psihološkim procesima i čovekovim spiritualnim razvojem.

Početkom 20. veka dobijanjem zlata u nuklearnom reaktoru izgledalo je da su se ostvarili snovi renesansnih alhemičara. Ipak, uskoro se utvrdilo da zlato dobijeno na ovakav način nije postojano (dobija se radioaktivni izotop), a proces je suviše skup.

San o veštačkom čovečuljku

Ljudi su bili zainteresovani za stvaranje veštačkog života i u drevnim civilizacijama. Ova ideja je sadržana u alhemijskom pokušaju stvaranja veštačkog čovečuljka (homunculus), što je blisko jevrejskom mitu o Golemu. U Talmudu i legendama, Golem se definiše kao nešto nedovršeno i kao embrion. Prema jednoj verziji, praški rabin Juda Lev ben Bezabel napravio je Golema pomoću magijskih formula od blata iz Vltave, krajem 16. veka. Ovo fantastično biće trebalo je da zaštititi Jevreje od pogroma.

Mit, nauka i etika

Na gravirama iz 19. veka prikazani su Dr Faust i njegov homunkulus. Stvaranje veštačkog čoveka korišćenjem zabranjenog znanja i posledice tog čina, prisutni su u umetnosti, od Geteovog Fausta, preko Frankenštajna do kiborga u naučnofantastičnoj književnosti i filmu.

Ali, kada govorimo o nauci, činjenica je da su savremene debate o etici genetičkog inženjeringa, kibernetike, kloniranja, zapravo ‒ obnova alhemičarskog sna o homunkulusu.

Priredila Mirjana Bjelogrlić