Da li je moguće zaustaviti lavu

Vulkan Kilauea je, naime, tokom maja 2018. prestao da bude vrela, svetleća atrakcija za turiste, pokazavši svoju mračnu ćud. Erupcija zapravo bez prekida traje još od 1983. godine i imala je više od 60 epizoda (manje ili više dramatičnih), od kojih se najstrašnija dogodila 1990. g., kad je lava prekrila čitava dva grada.

Sada Kilauea ponovo vrlo intenzivno ispušta deo Zemljine vrele utrobe. Nakon serije potresa, eksplozije, silnih oblaka pepela i otrovnih gasova, lava danima i nedeljama, sasvim nezaustavljivo i u više tokova putuje kroz oblast Puna na jugoistoku ostrva Havaji.

Vulkanolozi objašnjavaju da kretanje lave neće stati sve dok se bude hranila magmom koja ističe iz kratera. Pre ili kasnije lava će stići do obale, kada će u kontaktu sa okeanskom vodom u čudovišnom oblaku pare početi da se pretvara u stenu ‒ na taj način je Kilauea već stvorila Havajima hektare novog kopna.

Temperatura lave je viša od hiljadu Celzijusovih stepeni i pre nego što se ohladi, ona uništava doslovno sve na šta naiđe. Rastinje, kuće i putevi bivaju sprženi, a potom sahranjeni ispod novonastale vulkanske stene. 

Prema legendi iz 17. veka, stanovnici Sicilije su pokušavali da preusmere lavu iz vulkana Etna kopanjem kanala kroz koje bi prošla, ali se taj pokušaj neslavno završio sukobom meštana dva suprotstavljena sela koji nisu mogli da se dogovore o putanji. Njihov poduhvat svakako ne bi uspeo jer lava bira putanju vrlo nepredvidljivo.

Američki general Džordž Paton, koji će se kasnije proslaviti tenkovskim operacijama u Drugom svetskom ratu, pokušao je 1935. upravo na Havajima da minira „oplatu" oko lave, kako bi time omogućio da se vrela unutrašnjost brže ohladi i tok lave zaustavi. Poduhvat je propao jer je lava vrlo brzo ispunila kratere od bombi i nastavila svoj put.

Vodeni topovi su bili popularni kao ideja sedamdesetih godina. Voda može da ohladi vrelu lavu i pretvori se pritom u paru, međutim, potrebna je u ogromnim količinama. Ako se erupcija u međuvremenu ne zaustavi, lava neće prestati da dolazi, ma koliko njeni delovi bili ohlađeni i okamenjeni.

Na Siciliji se više puta pokušalo i sa kopanjem zaštitnih kanala i podizanjem barijera, ali takođe bez stvarnih uspeha ‒ vulkanska lava može da lako savlada i prepreke koje su 18 metara visoke i široke deset metara.

Ma kako delovale kao efikasno rešenje, ne pomažu ni barijere od armiranog betona za preusmeravanje toka lave ‒ nastavljajući dalje, lava doslovno guta svaki betonski zid, koliko god bio veliki.

Laganim kretanjem, kilometar na dan ili još sporije, lava ne haje za ljude i beskompromisno osvaja teritoriju stvarajući novi reljef. No čim erupcija prestane, sve se obnavlja ‒ buldožeri pokušavaju da ponovo probiju ulice i puteve kroz vulkansku stenu, ljudi grade nove kuće, a vegetacija brzo oživljava u plodnom tlu oko vulkana.