Reljef egipatske kraljice Hatšepsut pronađen u skladištu

Reljef je deo kolekcije farmaceutskog preduzetnika Henrija Velkoma i stajao je zapakovan u skladištu od oko 1971. godine, rekao je univerzitetski egiptolog Ken Grifit. Nakon što je godinu dana ranije pronašao crno-belu fotografiju dela, Grifit je zatražio da ga iznesu iz skladišta kako bi ga pokazao svojim studentima. Čim ga je video uživo, znao je da je nešto posebno.

Neočekivano otkriće

Delo se sastoji od dva zalepljena fragmenta i otprilike je veličine većeg tanjira. Na njegovoj prednjoj strani je izrezbarena glava u profilu, a veći deo lica je odlomljen. Hijeroglifi ukrašavaju prostor iznad figure. Na poleđini gornjeg fragmenta je neobičan delimičan reljef donje polovine muškog lica sa bradom.

Prvobitno se mislilo da antikvitet pripada Jedanaestoj dinastiji, koja je vladala između 2134. i 1991. g. p. n. e. Međutim, kada je Ken Grifit uživo video delo, shvatio je da zapravo pripada periodu Osamnaeste dinastije, iz vremena od oko 1500. do 1292. g. p. n. e.

„Frizura, način na koji je lice isklesano, uključujući i oko, svaki sitni detalj, lepeza iza glave" ‒ naveo je Grifit nekoliko umetničkih ukrasa koji su ga uverili da je reč o umetnosti Osamnaeste dinastije. Takođe, krečnjak na kome je isklesan reljef istog je tipa i boje kao onaj u Hatšepsutinom hramu u Deir el-Bahriju kod Luksora. Ono što je Grifita definitivno uverilo da pred sobom ima predstavu žene-faraona jeste korišćenje 'ženske zamenice' na hijeroglifu iznad glave.

Redigovanje istorije

Nažalost, ovo umetničko delo ne donosi nove informacije o Hatšepsut, prvoj ženi-faraonu koja je vladala između 1479. i 1458. g. p. n. e. Grifit je naveo da nije neuobičajeno pronaći fragmente iz zagrobnog kompleksa u Deir el-Bahriju po egiptološkim kolekcijama širom sveta s obzirom na to da su početkom 19. veka lovci na blago na veliko prodavali reljefe ukradene sa antičkih lokaliteta.

Engleski egiptolog je primetio da današnji izgled ovog dela svedoči o nemarnom stavu prema istorijskim artefaktima. Naime, ono što je sada donji fragment reljefa, a to je deo muškog lica sa bradom, prvobitno je bilo izrezbareno na poleđini gornjeg fragmenta. Odvajanjem poleđine ovaj komad je mogao da se uklopi kao deo slagalice na odlomljenu gornju polovinu lica kraljice. Grifit smatra da je najverovatnije aukcionar ili prodavac antikviteta s kraja 19. v. ili s početka 20. veka odlučio da će reljef biti mnogo vredniji ako izgleda kao ceo. Kako nije shvatio da je predstava na prednjoj strani ženska, diler je originalnom fragmentu dodao komad sa muškom bradom. Iako je Hatšepsut često predstavljana s kraljevskom bradom, što je odgovaralo njenom statusu faraona, brada koja je dodata gornjem delu njenog originalnog lika kratka je, a takvu su obično nosili zvaničnici nižeg ranga.

S obzirom na važnost ovog antikviteta, glava Hatšepsut je zauvek napustila skladište i trenutno je deo postavke u Egipatskom centru grada Svonzi.