Blago starog Egipta

Hramovi u Abu Simbelu samo su dva od mnogih spomenika koje je Ramzes u svoju slavu izgradio širom Egipta. Njegova prestonica Teba puna je ogromnih skulptura kao otelotvorenje njegove preterane samouverenosti. Šabti figurine su bile sluge u zagrobnom životu koje su pomagale vlasniku u svakodnevnim poslovima.

Na zapadnoj obali Nila nalazi se selo Deir el-Medina, dom umetnika i zanatlija koji su gradili hramove i grobnice za Ramzesa Drugog. Podseća na velika radnička naselja iz 19. veka, poput Port Sanlajta. Međutim, za Egipćane to nije bilo tek obično selo, već ograđena zajednica i ekskluzivno mesto u kom su živeli kamenoresci, crtači i vajari. Oni su imali veoma važan zadatak - da kraljevima koji su vladali Egiptom osiguraju bezbedan prelazak u zagrobni život.

Umetnost radnika u grobnicama Deir el-Medine nešto je istinski retko i posebno. Slike su neponovljive i žive, ali ipak nisu oslobođene pravila ranije egipatske umetnosti. Život u Deir el-Medini nije bio lak. Bilo je teško dopremati vodu u naselje, pa su seljani odlučili da iskopaju ogroman bunar. Pošto su stigli do dubine od oko pedeset metara, morali su da priznaju poraz ‒ ali njihov neuspeh je doneo veliku radost. Ogromnu rupu su počeli da koriste kao smetlište, a otpaci koji su ovde nađeni u dvadesetom veku potpuno su promenili shvatanje staroegipatske umetnosti.

Ono što je za stare Egipćane bio otpad, za egiptologe je pravo blago jer su otkrili više hiljada ostrakona. Ostrakon je komad grnčarije na kom su kremenom ispisane reči, spiskovi ili nacrtani crteži.

Čini se da su stari Egipćani umeli da prenesu slike iz svakodnevnog života, ali postoje i idealistički prikazi kakve uglavnom srećemo u hramovima i grobnicama.
Egipat nas je sasvim sigurno naučio da pobeda u ratu ima svoju cenu. Pohod Ramzesa Trećeg protiv neprijatelja doneo je njegovoj domovini ekonomske probleme.

Umetničko selo Deir el-Medina se našlo u samom središtu krize. Sve je počelo kad su plate i namirnice radnicima zakasnile, pa su oni organizovali prvi zabeleženi štrajk u istoriji. Mirno su protestovali, marširali do kraljevskih hramova i demonstrirali žaleći se na glad i žeđ, nestašicu ulja, ribe i povrća. Jedan radnik je čak pretio da će napasti kraljevu grobnicu, što bi bilo skrnavljenje.

Kažu da su Ramzesu Trećem vrat prerezali članovi harema oko 1155. godine pre nove ere. To je označilo početak dugog i sporog propadanja Egipta.

Strani osvajači su na umetnost uticali na različite načine. Zbog njih su se Egipćani okrenuli starim bogovima sa životinjskim likom za pomoć, što je uticalo na kult životinjskih mumija. Veliko je pitanje da li su mumije uopšte umetnost, ali opsednutost životinjama je dovela i do stvaranja prefinjenijih skulptura.

Jedan moćan mesopotamski kralj je rekao da je zlata u starom Egiptu bilo koliko i blata, i bio je sasvim u pravu. Tokom tri spektakularna milenijuma, staroegipatska umetnost je dostigla vrhunac raskoši, veličanstvenosti i grandioznosti. Stari Egipćani su čvrsto verovali u zagrobni život i shvatali da bi moglo biti više puteva koji vode u večnost.

Priredila: Tanja Čanić Mlađenović