„Andreaškeˮ dveri

Figure su vitke, vrlo izduženih proporcija. Reljef je naglašeniji na figuri arhanđela Gavrila. Draperije su jednostavne, u obliku dugih nabora. Inkarnati su ružičasti sa crvenkastim senkama i belim akcentima u vidu linija, koji naglašavaju njihovu plastičnost.

Scena Blagovesti predstavlja arhanđela Gavrila kako Bogorodici saopštava blagu vest da će začeti od Svetog Duha i roditi Sina Božjeg. U gornjem delu scene je segment neba sa predstavom goluba Svetog Duha. Iznad figura arhanđela i Bogorodice su natpisi iz Jevanđelja po Luki, koje opisuje događaj Blagovesti. U pitanju su stihovi iz dijaloga arhanđela i Bogorodice:

„Raduj se, blagodatna, Gospod je s tobom..."

„Evo sluškinje Gospodnje, neka mi bude po reči tvojoj."

Na osnovu stila i ikonografije, Andreaške dveri pripisane su dobrom domaćem majstoru iz druge polovine 14. veka. Njegov slikarski postupak je sveden, dok vitke figure pokazuju nesavršenosti u proporcijama.

Carske dveri sa predstavom Blagovesti, poznate kao Andreaške, nađene su među brojnim predmetima koji su iz zapustelih crkava i manastira u okolini sela Šiševa preneti u Crkvu Sv. Nikole Šiševskog. Iako nema dokaza za to, svoj naziv duguju pretpostavci da potiču iz Andreaša, Crkve Svetog Andreje u klisuri reke Treske kod Skoplja. U Narodni muzej u Beogradu dospele su 1950. kao poklon sveštenika i istoričara Radoslava Grujića.

Kustos Aleksandra Nitić