Zašto je ubijen knez Mihailo; Bosna pod austrougarskom okupacijom

M. J. je rekao o Mihailu: „U 60. godinama sedeo je na prestolu Srbije brat Knez Mihajlo (Mihailo, D. K.) Obrenović. Za njegovo ime vezana je uspomena na epohu najlepših nada i najintenzivnijeg rada na oslobođenju i ujedinjenju celog jugoslovenskog naroda. On je stojao u živoj vezi sa hrvatskim crkvenim velikodostojnicima Štrosmajerom i Račkim i drugim rodoljubima među kojima je bilo dosta slobodnozidarske braće, isto tako i sa Crnom Gorom i Bugarima.

Najpre je trebalo da se oslobodi od turskog jarma Bosna i Hercegovina, zatim Stara Srbija i Makedonija. Sa Srbijom i Crnom Gorom ujedinjeni trebali su onda da sprovedu oslobođenje Bugara i ostalih Južnih Slovena. Ali se san raspršio kad je Mihajlo (Mihailo, D. K.) mučki ubijen od najmljenih ubica godine 1868. Ali su ipak ostali trajni spomenici iz ovoga vremena: Štrosmajer je osnovao Jugoslovensku Akademiju nauka i umetnosti, Univerzitet i t.d. u Zagrebu; u Beogradu se događa isto: mnoge Jugoslovenske kulturne ustanove potiču iz tog vremena." (Neimar, broj 7, Beograd, 1922)

Dakle, prema svedočenju „brata" M. J. u loži u Lucernu, knez je pokušaj ujedinjenja balkanskih naroda platio glavom.

Agrarna reforma u Bosni

Govoreći na nemačkom jeziku u Švajcarskoj, izneo je i podatke koji verno prikazuju užasan položaj potlačenog naroda u Bosni i Hercegovini. Na Berlinskom kongresu 1878. Austrougarska je dobila pravo da okupira Bosnu i Hercegovinu na 30 godina, izvrši neophodne reforme i vrati je Turskoj. Međutim, kada je istekao taj rok, umesto da se povuče, Austrougarska je anektirala BiH. Podaci govore da reforme nisu popravile težak položaj stanovništva, a neke nisu ni sprovedene.

„Na Berlinskom Kongresu tvrdio je na primer grof Andraši da je samo jedna velika država u stanju rešiti goruće agrarno pitanje u Bosni, i time je on opravdavao austrougarsku okupaciju ove jugoslovenske pokrajine. Šta se dogodilo? Bugarska, Srbija, Crna Gora, svi su rešili glatko, i u najkraće vreme svoja agrarna pitanja, samo je Austrija ostavila sve po starom do današnjeg dana. Komad srednjeg veka i danas postoji u Bosni - jedinom mestu u Evropi. Svo zemljište pripada otprilike 10.000 posednika (sa 40.000 porodičnih članova) 650.000 seljaka radi tuđu zemlju. Posednici, age, su isključivo Muhamedanci, seljaci, kmetovi, najvećim delom pravoslavni hrišćani. Kmet ima da preda svom agi do trećinu prihoda, osim toga njega terete državni porezi, komunalni prirezi i javna rabota." (Neimar, broj 8, Beograd, 1922)

Jedan žandar je važniji od pet učitelja

Istorijske prilike se menjaju, države nastaju, nestaju, menjaju se, ali postoje stari nerešeni slučajevi koji se javljaju u novim okolnostima. Među intelektualcima postoji mišljenje da sve što nije utemeljeno na istorijskoj istini i na kontinuitetu, neće imati dugi rok trajanja. Međutim, kao što civilizacijska dostignuća imaju kontinuitet, tako i otvorena pitanja traže odgovore u svim periodima i okolnostima. O ekonomskom i kulturnom stanju pod austrougarskom okupacijom M. J. je govorio:

„Godine 1911. prihvatio je nazovi parlament bosanski od Zemaljske Vlade nametnuti zakon o neobligatnom, fakultativnom otkupu kmetova. Bečki profesor nacionalne ekonomije Grünberg je izračunao da bi po ovom sistemu poslednji kmet došao tek godine 2025. do zemljišta koje su obrađivali već njegovi pradedovi. Bosanski kmet ima prosečno po glavi 60‒80 kruna godišnjeg prihoda, varošanin do 100. Pri tome i iznosi budžet zemlje 120 miliona kruna, t. j. preko 60 kruna po glavi stanovništva. Pa šta ima stanovništvo od ovog budžeta? Strategijske železnice i drumove, tvrđave, kasarne, hotele za strane poduzetnike i novinare, žandare i njihove kasarne. Godine 1906. imala je zemlja 200 žandarmerijskih kasarna sa 2.500 žandara i 239 škola sa 568 učitelja. U budžetu je bilo predviđeno za žandarmeriju 3.750.000 kruna, za škole 1.300.000. Ministar i guverner Kalaj je javno rekao da on za svoju misiju pretpostavlja jednog žandara petorici učitelja. Isti je kao guverner Bosne zabranio svoje rođeno ranije delo: Istorija Srba i svakoga ko ga ima i širi označio kao veleizdajnika: u ovom delu, koje je Kalaj napisao pre okupacije, stojalo je naime da su Bosna i Hercegovina baš jezgra srpskih zemalja." (Neimar, broj 8, Beograd, 1922)

Govor „brata" M. J., održan u maju 1918. na nemačkom, u loži u Lucernu, upućen je Velikoj loži „Alpina". Intelektualna elita Švajcarske bila je upoznata sa bitnim činjenicama. Moguće je da savremenim čitaocima, naročito mlađim, stavovi izneti u ovom govoru deluju „jugonostalgičarski", nerealno, „romantičarski". Da to uopšte nije važno, da je stvar prošlosti i trebalo bi se okrenuti budućnosti. Valja napomenuti da su mnogi ugledni naučnici, javne ličnosti, pisci i umetnici iskreno verovali da su Slovenci, Hrvati i Srbi jedan, troimeni narod. Smatralo se da će u slobodnoj zemlji, ujedinjeni svi ostvariti istorijske težnje, bez obzira na to kako to kome danas zvuči... Tu ideju podržale su i tadašnje velike sile stvarajući „versajsku Evropu".