Da li znate šta jedete

Propagirate ishranu zasnovanu na prirodnim namirnicama organskog porekla. Zašto?
‒ Organska hrana ne sadrži pesticide, prehrambene aditive, niti je genetički modifikovana. Iz istog razloga, nakon skoro dve godine rada, nastao je organski „nutri biosˮ paket koji ima ulogu u poboljšanju metabolizma. Naime, u poslednje vreme je popularan naziv detoksikacija, što podrazumeva pozitivne metaboličke procese koji vitalizuju organizam i poboljšavaju imunitet.

Zbog čega je problematično prskano voće i povrće? Da li bi i prskanje trebalo da se izvodi u kontrolisanim uslovima? 

‒ U poslednjih pedesetak godina, pesticidi i veštačka đubriva su najtraženiji proizvodi u poljoprivredi. Njihova neumerena upotreba ima štetan uticaj na biljni i životinjski svet, takođe i na konzumente koji ih na taj način, tj. ishranom, unose u organizam ‒ što može dovesti do mnogih oboljenja, kao što su različiti nervni poremećaji, oštećenje bubrega i jetre, rak... Njihova upotreba treba biti strogo kontrolisana, ako je uopšte opravdana, s obzirom na to da štetočine vrlo brzo razvijaju otpornost na pesticide.

Veruje se da je veoma zdravo jesti cveklu, što je istina, ali treba znati i da je cvekla prirodni čistač zemljišta i da je veća šteta nego korist ukoliko jedemo onu koja nije organska.

Kupovni sokovi se često reklamiraju kao veoma zdravi ukoliko su proizvedeni bez konzervansa. Da li je konzervans jedini veštački dodatak sokovima?
‒ Konzervansi predstavljaju samo jednu od tridesetak različitih grupa aditiva, i kada na proizvodu piše „bez konzervansa", to ne znači da proizvod ne sadrži druge aditive (boje, pojačivače ukusa, veštačke zaslađivače...). Naglasila bih štetan uticaj prehrambenih boja koje mogu da se nađu u nekim namirnicama namenjenim deci. Naime, dokazano je da određene boje mogu izazvati poremećaj ponašanja dece, tzv. sindrom hiperaktivnosti.
U EU zakon obavezuje da se na deklaraciji takvih proizvoda istakne upozorenje da mogu uzrokovati poremećaj aktivnosti i pažnje dece.

Šta su, zapravo, aditivi?
‒ Aditivi su hemijske supstance koje se dodaju hrani u toku industrijske proizvodnje, prerade, pakovanja, transporta i čuvanja radi namernog menjanja njenih prirodnih svojstava: da bi proizvod bio ukusniji, dugotrajniji, boljeg izgleda...

Skoro sva industrijski obrađena hrana prepuna je aditiva. Smatra se da prosečan gradski stanovnik od 100% hrane koju konzumira dnevno, 75% konzumira industrijski prerađenu hranu. Ukoliko ne vodimo računa, na godišnjem nivou možemo kroz hranu uneti i do pet kilograma aditiva. Kumulativno dejstvo aditiva po naše zdravlje nije bezazleno, a o tome najčešće ne vodimo računa.

Kako se aditivi obeležavaju na deklaracijama?
‒ Oznaka „Eˮ na deklaracijama predstavlja oznaku određenog aditiva. E-broj je uveden zbog lakše sistematizacije aditiva i jednostavnosti ‒ na primer, kraće je napisati E 621 nego mononatrijum-glutaminat. Oznaka „E" znači „Jurop", dakle, reč je o aditivima čija je upotreba dozvoljena u Evropi. Aditivi kao što su arome i enzimi nemaju svoj E-broj nego se označavaju na drugi način.
Pojačivači okusa ‒ soli glutaminske kiseline (E 621‒625) mogu imati toksično dejstvo na nervni sistem, te prouzrokovati različita neurološka oboljenja u toku višegodišnje konzumacije (npr. moždanu sklerozu).

Da li su pekarski proizvodi preporučljivi?
‒ Bili bi preporučljivi kada bi bili napravljeni od prirodnog „neprskanogˮ zrna žitarice mlevenog na mlinskom kamenu i bez dodatih aditiva u toku procesa proizvodnje brašna i kasnije pečenja.

Međutim, danas su pekarski proizvodi, od „njive do trpezeˮ tretirani različitim aditivima, tako da i obična kifla u sebi neretko sadrži izbeljivače brašna, sredstva protiv buđanja, veštačku boju, veštačku aromu... Ne treba ni da govorim šta za 20 godina redovne upotrebe mogu da naprave u organizmu. Često bolest tada ne možemo ni povezati sa načinom ishrane. Ne treba razvijati paniku, jer nam moderan način života ne dozvoljava da se načinu ishrane posvetimo koliko bi trebalo, ali svakako se treba edukovati, obratiti pažnju na deklaracije (potrebno je da naučimo da ih da čitamo).

Na svojim predavanjima i u školama nastojim da ljude edukujem o zdravom načinu ishrane i na taj način unapredim zdravlje naše nacije, jer smo često u zabludi da se hranimo zdravo, a zapravo jedemo potpuno nezdrave proizvode.