Blago iz Damaska

Uvidevši da u Bezdanu postoje svilara i gajene svilene bube, umetnički tkač Janoš Šmit odlučuje da traži razboje širom Evrope kako bi mogao da pokrene posao sa svilom. Dobivši, u ono vreme, državnu potporu, sa obavezom da zaposli najmanje pet novih radnika, Šmit je napustio dotašnji rad sa kudeljom i lanom i prešao na tkanje svilenog damasta u Bezdanu.

Damast je stigao u Evropu kažu negde još u 15. veku. „Blago iz Damaska", kako su ga tada zvali, bilo je toliko popularno kada se pojavilo u Evropi da je poreklo dalo ime tkanini. Prvi su Italijani počeli da tkaju damast na orijentalan način, a potom su ih sledili Francuzi i Nemci, pa Česi i Mađari. Zanimljiv je podatak da je Žakar još 1801. godine konstruisao razboj koji je za tkanje šara koristio niz bušenih kartica. Njegov izum je i danas poznat kao Žakarov razboj. Mehanički razboj nije naišao na dobar prijem kad se pojavio, jer su se neki tkači uplašili da će previše uprostiti proces tkanja (a to bi ih ostavilo bez posla). Žakara umalo nije ubio jedan ljutiti zanatlija, a mnogi njegovi razboji su bili uništeni.

U Evropi danas, pored bezdanskih razboja, jedini preostali drveni žakar razboj postoji u francuskom gradu Lionu, postojbini čuvenog Žozefa Mari Žakara, konstruktora razboja na kartice. Francuzi svoj razboj čuvaju kao muzejski eksponat, a u Bezdanu se trude da pokažu da mogu da rade i posle gotovo 150 godina.

Žakarov razboj s početka devetnaestog veka bio je ʼprapretečaʼ računara. Te kartice su sredinom dvadesetog veka evoluirale u IBM-ove papirne bušene kartice koje su u ranoj fazi elektronskih računara korišćene i za čuvanje podataka i za programiranje.

Razboji u Bezdanu prvobitno su bili kod privatnika, po dva, ili tri. Mnoge kuće su se bavile tkanjem svilenog damasta. Kažu da je u Bezdanu u devetnaestom veku bilo na stotine razboja. Posle Drugog svetskog rata bezdanski privatni tkači ‒ zanatlije udružili su se i 1. novembra 1951. godine osnovali tkačku zadrugu „Dunav", u Ulici žrtava fašizma u Bezdanu, gde se ta tkačnica i danas nalazi. Zakonom o društvenim preduzećima (1951) zadruga prerasta u društveno preduzeće, zatim akcionarsko društvo i na kraju ponovo postaje privatna firma, što je do danas.

Sirovinski sastav materijala je 49% pamuk i 51% rejon svila. Osnova je beljeni, češljani, gazirani, mercerizovani pamuk, svilastog sjaja velike čistoće, koji mora da poseduje najmanje 760 uvojaka. Taj pamuk mora biti osnov da bi se dobio pravi kvalitet. Potku čini viskozna svila, takođe prirodna svila, koja se pravi od surogata viskoze i kasnije boji kvalitetnim bojama; u spoju osnove i potke dobija se čuveni svileni bezdanski damast, koji traje zaista dugo. U nekim sretnim vremenima bezdanska tkačnica je pamuk kupovala od firme „Jumkoˮ, a viskozu od „Viskoze" u Loznici. Danas se i pamuk i viskozna svila uvoze iz Italije.

Tkanje je izuzetno težak zanat, zahteva izvanredan osećaj za sinhronizovane pokrete, jer su sve vreme u pogonu obe ruke i noge. Levom rukom brdom razboja nabija se gustina niti, desnom rukom trzajem pokreće čunak. Desnom nogom na šamli otvara se zev. Levom nogom se diže i spušta šamla koja ubacuje karticu dezena. Opisane pokrete treba uraditi dvadeset osam puta da bi se otkao jedan centimetar damasta. Trenutno, na 18 razboja, zaposleni tkači mogu mesečno da otkaju tek oko hiljadu kvadratnih metara damasta. Taj zanat se u Bezdanu održao pre svega zahvaljujući starim majstorima, koji su na razmeđu vekova ručno žakar tkanje učili u umetničkoj školi tkanja u Pečuju. Danas je obuka novih radnika moguća samo u ovoj tkačnici pod budnim okom starijih i iskusnijih tkača.

Damast je izuzetno trajna i kvalitetna tkanina. Može se prati na 95 stepeni, a ukoliko se kupac pridržava i pravila da damast pegla poluvlažan na 150 stepeni, tkačnica daje garanciju na više od 2.000 pranja, bez narušavanja kvaliteta i boje.
Bezdanski damast je na tržištu tekstila sinonim za ekskluzivno opremanje ugostiteljstva i domaćinstva, a sama tkačnica ‒ turistička destinacija koju posećuju visoke zvanice, stručne delegacije i turističke grupe.

Januara 2005. godine, u saradnji sa Muzejom nauke i tehnike iz Beograda i Gradskim muzejom iz Sombora, proces proizvodnje, 18 razboja i dve špul mašine te tkačnice stavljeni su pod zaštitu države, a rešenjem Ministarstva privrede Republike Srbije proizvodi tkačnice svilenog damasta „Novitet-Dunav" smatraju se umetničkim i starim zanatima i imaju odobrenje za korišćenje oznake „proizvod starog zanata".