Mitologija danas: Evropska unija i mi

O savremenim mitovima koji nas okružuju pišu mnogi, bilo da ih stvaraju, bilo da o njima raspravljaju. Tako je i sa mitovima o Evropskoj uniji i Srbiji, o onome što vreba „iza ćoškaˮ ‒ npr. ako budemo neoprezni, paragrafi će nam određivati oblik i dužinu krastavca, mogućnost da pečemo rakiju, ili mnogo ozbiljnije, pravo da koristimo ćirilicu i čuvamo nacionalni identitet.

Nacionalno pismo je svakako jedno od najvažnijih obeležja nacionalnog identiteta, veoma jasno i vidljivo obeležje jednog naroda. Po pismu koje koristimo najočiglednije se razlikujemo od drugih, a ćirilica se, toga često nismo ni svesni, upotrebljava u Srbiji ceo milenijum. Oko hiljadu godina!

Ćirilica je već zvanično pismo zahvaljujući Bugarskoj koja je članica EU. Član 22 Povelje o osnovnim pravima Evropske unije naglašava poštovanje jezičke raznolikosti i sadrži odredbe koje zabranjuju diskriminaciju, uključujući jezičku diskriminaciju.

U ugovoru o EU izričito je navedeno da Unija poštuje nacionalni identitet država članica, jezičku i kulturnu raznolikost. Pomaže državama u očuvanju njihovih posebnosti u različitim kulturnim izrazima.

Posebno treba naglasiti da će tokom pristupnih pregovora za članstvo Srbije u EU zvanično biti definisano da srpski jezik postaje službeni jezik Unije, kao i službeni jezik evropskih institucija.

Priprema pravnih tekovina EU na službenom jeziku države kandidata neophodan je uslov za članstvo, ali i veliki izazov, pred kojim se nalaze sve države koje se pripremaju za punopravno članstvo u Evropskoj uniji. To znači da će se svi dokumenti prevoditi na srpski jezik i da će biti dostupni građanima Srbije na njihovom jeziku. Građani Srbije će, takođe, moći da se obraćaju institucijama EU na svom jeziku, a srpski predstavnici u Evropskom parlamentu moći će u parlamentarnom radu da koriste srpski jezik.

Može se desiti da ćirilica ne bude deo ugovora o pristupanju EU, ali samo ako ne bude definisana kao pismo srpskog jezika. Tada razlog za njeno nestajanje neće biti paragrafi o veličini krastavca i obliku paradajza, već ‒ nešto sasvim drugo.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.