Kako je čuveni Fric Lang napustio Berlin

„Režirao sam dva filma o doktoru Mabuzeu i onda me je producent pitao da li mogu da napravim još jedan jer je film bio veoma uspešan. Tako sam uradio još jedan koji se zvao: 'Testament doktora Mabuzea'".

Lang kaže da je dve-tri godine pre dolaska nacista na vlast bio veoma apolitičan: „Nije me to zanimalo, a onda sam postao veoma zainteresovan. I iskoristio sam 'Testament doktora Mabuzea' kao političko sredstvo protiv nacista. Na primer - dao sam glavnom junaku, kriminalcu, replike koje su bile zapravo varijacija nacističkih slogana: 'Moramo uništiti autoritete u koje buržoazija veruje'. U nacističkim sloganima u nastavku je bilo: i da onda stvorimo novi nacistički svet, a ja sam dodao: 'treba da ostvarimo kriminalno društvo'.

Pošto se pojavio film, priseća se Lang, jednog dana je u njegovu kancelariju došao jedan neprijateljski raspoložen čovek i rekao da će vlasti zabraniti i oduzeti film studiju: „Rekao sam mu ‒ ako hoćete da zabranite film Frica Langa ‒ uradite to. I oduzeli su film. Zatim mi je naređeno da odem kod Gebelsa. Nije mi bilo drago, ali pomislio sam da treba da odem jer bih mogao da razgovaram o oslobađanju filma. Otišao sam i nikad to neću zaboraviti ‒ Gebels je bio veoma inteligentan čovek.

Bio je neopisivo šarmantan kad sam počeo da razgovaram sa njim. Nije uopšte govorio o filmu, govorio je o mnogim drugim stvarima. Između ostalog, preneo mi je da je Hitler gledao moje filmove 'Metropolis' i 'Nibelunge' i da je nakon toga rekao: 'Ovo je čovek koji će nam napraviti pravi nacistički film'. Preznojio sam se dok mi je Gebels to govorio.

Šta bih drugo mogao, rekao sam mu da mi to što čujem veoma godi. Video sam sat kroz prozor i Gebelsove ruke koje se pomiču preda mnom... i dok sam slušao kako Hitler i Gebels očekuju od mene nacistički film, bio sam skroz mokar od preznojavanja i moja jedina misao je bila ‒ kako da pobegnem odatle. Imao sam novac u banci i samo sam mislio na to kako da ga istog dana izvučem? Ali Gebels je govorio i govorio i to je toliko potrajalo da je potom bilo prekasno da odem u banku i uzmem novac. I na kraju sam rekao sve što biste mogli u toj situaciji da kažete: Ministre, ja sam veoma, veoma počašćen."

Lang kaže da je potom samo otišao kući i iste večeri napustio Berlin, grad koji veoma voleo.

Priredila Valentina Delić