Piramida u Rimu

Upravo je Oktavijan, posinak Julija Cezara, pripojio Egipat Rimskom carstvu i naveo na samoubistvo Marka Antonija i poslednju egipatsku kraljicu i vladarku dinastije Ptolomeja, Kleopatru VII. Rimsko plemstvo je tada bilo fascinirano monumentalnim egipatskim građevinama i njihovom simbolikom. Gaj Cestije, magistrat i član reda Septemviri Epulonum, naveo je u testamentu da njegovi naslednici treba da podignu piramidu u Rimu, u kojoj će ga sahraniti.

Cestijev testament

Cestijeva piramida je izgrađena od betona i obložena je mermernim pločama. Njena visina iznosi oko 37 metara, a osnova 30 x 30 metara. U poređenju sa egipatskim piramidama u Gizi, Cestijeva ima mnogo oštriji vrh i više podseća na nubijske piramide. Izgradnja rimske piramide je trajala samo 330 dana, kako je zaveštalac izričito naveo u natpisu na njenoj istočnoj strani.

Drugi delovi tog neobičnog testamenta isklesani su na statuama i stubovima, koji su u međuvremenu razrušeni ili ukradeni. Na postolju statue preminulog, koja se nalazila pored vrata grobnice, piše i da je Gaj Cestije želeo da bude sahranjen sa predmetima od vrednosti, kao što se radilo u Egiptu. Pošto se to kosilo sa rimskim zakonom, naslednici su prodali Cestijeve orijentalne tkanine protkane zlatom i od prihoda sagradili statue.

Srednjovekovne glasine

Posle pada Rimskog carstva, kako je kultura drevnog Egipta polako bledela u sećanjima, piramida je kod srednjovekovnih stanovnika postala predmet legendi i raznih teorija. I umetnici su se bavili misterioznim spomenikom, o čemu svedoče rukopisi iz 17. veka. U srednjem veku građani Rima nagađali su da je u pitanju grob Romula, Removog brata.
Kao i kod egipatskih piramida, ulaz u grobnicu je prvobitno bio zazidan, ali je papa Aleksandar VII naredio da se otvori ulaz sa idejom da grobnicu pretvori u crkvu.

Ljudi koji su 1660. godine ušli u Cestijevu piramidu zatekli su odlično očuvane sobe dekorisane freskama. Unutrašnjost piramide je jednostavna sakralna soba dimenzija 5,95 x 4,10 metara, visine 4,80 metara, čija zapremina iznosi samo 1% celokupnog spomenika. Iako je samo manji deo fresaka očuvan do danas, one se smatraju najlepšim primerima antičkog slikarstva.

Mauzolej, toranj, turistička atrakcija

Srednjovekovna nagađanja da je u pitanju Romulova piramida nisu bez osnova. Postoje dokazi da su za vreme Avgustove ere postojale još tri piramide, koje su tokom vekova opljačkane, razrušene ili uklonjene. Cestijeva piramida se održala zbog toga što je u vreme vladavine Aurelijana, u 3. veku nove ere, bila deo odmbrambenih zidina grada i funkcionisala je kao utvrđeni toranj.

Piramida u sred Rima bila je inspiracija i za romantičare ‒ Džon Kits je pominje u svojoj elegiji iz 1821. godine.
Cestijeva piramida je poslednji put rekonstruisana 2015. godine i danas je otvorena za turiste. Japanski biznismen Juzo Jagi je uložio dva miliona evra u njenu obnovu. Rekonstrukcija je trajala 327 dana, tri dana kraće nego izgradnja.