Kako izaći na kraj sa negativnim ponašanjem dece

Mi, danas roditelji, dočekasmo priliku da primenimo ono najbolje iz obrasca po kome su nas vaspitali. Neko ispravlja neke greške, neko ponavlja iste... Ipak, nekako se suočavamo i sa novim situacijama.

Sigurno je da mi nismo „vrištali" tražeći da nam kupe tablet, bacali se po podu velikih tržnih centara ili ljutito odbijali da idemo pešice do škole... U psihologiji se to zove - negativno ponašanje dece. Novo vreme, nova deca... Da li je potrebno neko najnovije vaspitanje? Možemo li da vaspitamo decu bez nauke?

I pitajući se kako izaći na kraj sa negativnim ponašanjem dece, pronalazimo studiju pod istoimenim nazivom dr Branke Radojević, psihologa.

Da biste bili uspešan roditelj, morate da budete dobro naoružani nizom veština za disciplinovanje, a sve one se prvo primenjuju u kući. Ako su vam zvocanje i grdnja jedini metodi, a pravila ponašanja uvodite tek kada vas dete iznervira u supermarketu ili na nekom drugom javnom mestu ‒ loše ćete proći. Dobar odnos između roditelja i deteta u kome odrasli nastoje da prepoznaju detetove potrebe, izađu im u susret i utvrde šta izaziva njegove poželjne i nepoželjne reakcije ‒ osnov je vaspitanja. Taj kvalitetan odnos razmene postepeno se izgrađuje, pri čemu se putem pažnje, pohvale i podrške uspostavlja poverenje, ističe naša sagovornica.

U Asocijaciji za alternativno porodično staranje o deci „Familija" saznajemo da je naučno potvrđeno da ukoliko omalovažavamo dete i često ga fizički kažnjavamo, ono će izgraditi negativnu sliku o sebi, počeće da tuče i vređa vršnjake, a kada poraste ‒ i same roditelje. Dete treba tretirati sa poštovanjem i uvažavanjem da bi naučilo da se konflikti ne rešavaju ljutnjom i agresijom, već razgovorom. Odrasli su skloni da pretpostave da se lepo i pozitivno ponašanje dece podrazumeva a da u vaspitavanju treba da budu usmereni na prepoznavanje i kažnjavanje negativnih reakcija. Važno je da roditelj nauči da prepoznaje i nagrađuje dobro ponašanje i pomake kod deteta i da ne akcentuje samo ono što je loše. To je lakše reći nego učiniti, posebno kada je reč o agresivnom detetu koje provocira osećanje besa i frustracije kod roditelja i nastavnika. Čak i kada je dete „teško" za vaspitavanje, moramo ga nagraditi pažnjom i pohvalom svaki put kada se ponaša neagresivno i kada želi da sarađuje, saveti su psihologa dr Branke Radojević.

Agresija dece se javlja kao odgovor na stres i frustraciju i ima svrhu da prisiljava okolinu da dete dobije ono što želi. Deca pojačavaju agresivno ponašanje i kada su izložena modelima koji se ponašaju verbalno ili fizički agresivno ‒ zato kao roditelji treba da budemo neagresivni uzori. Pored toga, dete treba zaštititi od agresivnih vršnjaka i neadekvatnih, nasilnih sadržaja koji se nude putem televizijskog programa.

Svako dete povremeno ispoljava negativna i agresivna ponašanja: šutira, grize, krade, govori ružne reči, nemarno je ili destruktivno prema stvarima, ima napade besa ili histeričnog plača... Kada se ta ponašanja ispoljavaju često i intenzivno, reč je o poremećaju ponašanja. Mnogi roditelji koji ne mogu da kontrolišu dete i njegovu agresivnost veruju da profesionalci mogu da ga „poprave" koristeći neke moćne terapijske metode. Neki se, opet, osećaju bespomoćno i misle da ništa ne može da se učini. Istina je da se može izaći na kraj sa nepoželjnim ponašanjem dece, ali to zahteva strpljenje, istrajnost i sistematičnu primenu vaspitnih metoda...