Tehnologija i pažnja

Doktorska disertacija Mone Mojsale sa Univerziteta u Helsinkiju imala je cilj da istraži kako vreme koje mladi provedu koristeći medije i računare utiče na njihovo pamćenje i pažnju pri rešavanju zahtevnih zadataka. U ispitivanju su učestvovali mladi između 13. i 24. godine starosti, a Mojsala je za potrebe disertacije proučavala i mehanizme u delu mozga koji reguliše pažnju i memoriju.

Ispitanici koji su u slobodno vreme težili istovremenom korišćenju raznih medija, teže su se koncentrisali na laboratorijske zadatke koji su zahtevali pažnju.
Mojsala ističe da su oni teže filtrirali (ignorisali) stimuluse koji su im odvlačili pažnju. Ona objašnjava to pojačanim aktivnostima u oblasti prednjeg moždanog režnja, koje mogu biti znak „preteranog naprezanja."

Naučnica je koristila određeni tip magnetne rezonance kako bi snimila moždanu aktivnost ispitanika u procesu rešavanja zadataka. Koristeći taj metod, takođe je proučavala zbog čega je „multitasking" naporan. Rezultati su pokazali: „Kada se pažnja deli na slušanje i čitanje, dolazi do „takmičenja" među nervnim resursima u moždanim regijama koje dele te dve radnje ‒ a to ometa uspešno rešavanje zadatka."

Mladi koji su duže igrali kompjuterske igre pokazali su pojačano funkcionisanje memorije i bolje su se snalazili u laboratorijskim zadacima. Takođe, bilo im je lakše da prelaze sa vizuelne na auditivnu pažnju i obrnuto. Kognitivne dobrobiti kompjuterskih igara predmet su više naučnih studija.

„Sve u svemu, rezultati takvih istraživanja od izuzetnog su značaja, jer je vrlo važno razumeti kako upotreba novih tehnologija ‒ koja sve više zaokuplja pažnju (i slobodno vreme) mladih ‒ utiče na njihove kognitivne i moždane funkcije", navodi finska naučnica.

Ona je ponovila istraživanje dve godine kasnije, radi prikupljanja dodatnih podataka. „Ovaj materijal je izuzetno obiman i omogućava da istražimo kako korišćenje tehnologije utiče na razvoj mozga", naglasila je Mojsala.

Priredila Tatjana Cvejić